Vlada Crne Gore trenutno razmatra mogućnost skladištenja obaveznih naftnih rezervi u inostranstvu ili u rezervoarima „Jugopetrola“ u Baru. Ova odluka dolazi usred činjenice da još uvek nisu obezbeđeni kapaciteti za čuvanje rezervi, uprkos planiranoj nabavci koja se očekuje u decembru ove godine. Terminal u Baru, koji pripada državnom preduzeću „Montenegrobonus“, neće biti tehnički spreman pre kraja 2026. godine, što je nateralo vlasti da pripreme alternativni plan.
U slučaju da se ne postigne dogovor o skladištenju u „Jugopetrolu“, Crna Gora će morati da traži opcije u inostranstvu. U opticaju su terminali u Italiji, Hrvatskoj, Sloveniji i Grčkoj. U ovom trenutku, javljaju podgoričke Vijesti, Crna Gora pokušava da uspostavi formalnu saradnju sa ovim zemljama, a ugovori o zakupu potrebnih kapaciteta bi trebalo da budu višegodišnji.
Obaveza formiranja obaveznih naftnih rezervi leži na Upravi za ugljovodonike i na svim uvoznicima naftnih derivata koji uvezu 15.000 tona ili više bezolovnog benzina i/ili gasnih ulja. U ovom procesu, naftne kompanije poput „Jugopetrola“, „Ine Crna Gora“ i „Petrola Crna Gora“ su obavezne da formiraju rezerve zajedno sa državom ove godine.
Za formiranje naftnih rezervi od ovog trenutka do kraja 2028. godine, procenjuje se da će biti potrebno oko 44,5 miliona evra. Od ovog iznosa, 7,5 miliona evra će biti obezbeđeno kao bespovratna pomoć Evropske unije, koja je namenjena prevazilaženju trenutne energetske krize. Preostali iznos biće obezbeđen putem posebne naknade koju će plaćati građani i privreda. Ova naknada će iznositi tri centa po litru i biće dodata na maloprodajnu cenu goriva. Naplata ove naknade već je počela 10. februara.
Sveukupno, situacija ukazuje na izazove sa kojima se Crna Gora suočava dok se priprema za skladištenje obaveznih rezervi nafte, s posebnim naglaskom na potrebu za brzim delovanjem kako bi se osiguralo da zemlja ispoštuje međunarodne obaveze. U narednim mesecima vlada će morati da nastavi pregovore o skladištima i osigura dodatne resurse za sprovođenje plana.
Naftni sektor u Crnoj Gori je vitalan za ekonomiju, a obezbeđivanje stabilnog snabdevanja energentima ključno je za održavanje funkcije tržišta i sigurnosti energetskog sistema. Pored toga, saradnja sa drugim zemljama kroz ugovore o zakupu može doneti dugoročne benefite i pomoći u diversifikaciji izvora snabdevanja.
Kako se situacija odvija, biće ključno pratiti napore vlasti i naftnih kompanija u ovom procesu, kao i svaku izmenu u regulativama koje mogu uticati na konačno rešenje skladištenja naftnih rezervi. U kontekstu globalnih energetskih previranja i kriza, ovaj izazov može imati dalekosežne posledice na Crnu Goru i njene građane.
U budućim mesecima, kao i šire, analitičari će pomno pratiti kako će se situacija razvijati i koliko će brzo vlada moći da reaguje na izazove koje donosi energetska tržišta. Uz to, važno je napomenuti da će svi ovi napori zahtevati koordinaciju među različitim nivoima vlasti, kao i saradnju sa međunarodnim partnerima.
