Radoš Savić, deka mladog MMA borca i reprezentativca Srbije, Stefana Savića, podelio je svoju potresnu ispovest o boli koja traje više od godinu dana nakon brutalnog ubistva njegovog unuka. Stefan, koji je imao samo 23 godine, ubijen je 25. februara 2024. godine na Dorćolu u Beogradu. Traga se za osumnjičenim Vasilijem Gačevićem i Markom Daničićem, koji i dalje izmiču pravdi.
Radoš je izrazio svoje nezadovoljstvo zbog činjenice da ubice, koje su ga napale i izbole nožem čak 19 puta, još uvek slobodno hodaju. „Svaki dan je za nas dodatno težak. Ništa se nije promenilo od onog dana kada su nam javili da je Stefan ubijen. Što više prolazi vreme, to više shvatamo da ga nema i da ga nikada više nećemo zagrliti,“ kaže Radoš drhtavim glasom.
Porodica Savić od tog dana svakodnevno se suočava s tugom i bolom. Radoš s ponosom govori o Stefanu kao o uzornu deci. „Moj unuk je bio sportista, borac, mladić s velikim planovima. Neprolazi dan bez suza,“ dodaje Radoš. Prema njegovim informacijama, ubice se kriju na Kosovu i Metohiji, gde ih ljudi viđaju u kafanama, ponašajući se kao da se ništa nije dogodilo. „Naš Stefan je ubijen na najsuroviji način. Teško je objasniti koliko boli kada znaš da ti ubice hodaju slobodno,“ naglašava Radoš.
Deda kao da se ne može pomiriti s gubitkom. „Živimo s bolom svakoga dana. Najteže nam je kada bismo slavili njegov rođendan ili kada se okupljamo za praznike,“ objašnjava Radoš. Stefan je bio vezan za porodicu, disciplovan i uporan, sanjao je o uspešnoj karijeri i osnivanju porodice. „Sve mu je to oduzeto u trenutku. Niko nema pravo da nam uzima decu,“ ogorčeno poručuje.
Podseća da su ga napali bezdušno, kao da su se delili iz poriva mržnje. „Prošlo je toliko vremena, a mi i dalje nemamo odgovore. Niko ne može da shvati kroz šta prolazimo,“ ističe Radoš. Osim ubica, Radoš pominje i kontakt koji je porodica osumnjičenog Vasilija Gačevića imala s porodicom Savić, kako bi izrazila saučešće. Radoš kaže da je majka Vasilija zvala njegovog sina i tražila oproštaj, ali to ne menja njegovu bol.
Iako je porodica u stalnoj patnji, veruju da će pravda na kraju pobediti. „Niko ne može zauvek pobegnuti od istine i pravde. Možda danas, možda sutra, ali ja verujem da će ubice mog unuka biti pronađene i kažnjene,“ završava Radoš svoju emotivnu ispovest.
Slučaj ovog tragičnog ubistva ostavlja snažan utisak na sve u zajednici, pokrećući pitanje pravde i sigurnosti. Dok porodica Savić nastavlja da se bori s neizmjernim bolom, mnogi se pitaju do kada će vreme prolaziti, a pravda izostajati.
