Anri de Tuluz-Lotrek, poznat kao slikar čija su dela postigla visoke cene na aukcijama, bila je poznata ličnost noćnih klubova Pariza krajem 19. veka. Međutim, malo je poznato da je takođe bio strastveni gurman i izvanredan domaćin svojim prijateljima.
Tuluz-Lotrek je pravio eksplozivne koktele, od kojih je najpoznatiji bio „Zemljotres“ sa absintom i konjakom, koji je izazivao glavobolje. Takođe je osmišljavao recepte koji su bili savršen spoj sa njegovim koktelima. Voleo je gastronomiju i smatrao je da je ona oblik umetnosti, te je skupio kolekciju recepata i planirao da objavi knjigu pre nego što je prerano preminuo.
Nakon Tuluz-Lotreka, njegov prijatelj Moris Žoajan je uspeo da objavi knjigu „Umetnost kuvanja“ 1930. sa 150 inventivnih recepata, među kojima su i čuvene golubice sa maslinama, američki jastog i jagnjetina. Knjige je nedavno doživela reizdanje.
Međutim, recepti iz ove knjige mogu delovati čudno savremenim čitaocima. Tuluz-Lotrek je detaljno opisivao kako i gde loviti životinje potrebne za pripremu jela, kao i postupke same pripreme. Neki od recepata uključuju drozda sa klekom, filet čaplje i dinstanog mrmota.
Osim neobičnih recepata, knjiga takođe sadrži prijemčivije jela poput provansalske čorbe, kasule sa veprovinom i raznovrsnih supa, soseva i jela od povrća.
Tuluz-Lotrek je bio poznat i po svojem hedonizmu, a iako je bio alkoholičar, voleo je da zabavi svoje prijatelje i uživa u svakom zalogaju i gutljaju. Njegova strast prema gastronomiji ogledala se u njegovim receptima i uživanju u hrani i piću.
Anri ima genetski deformitet zbog krvne srodnosti njegovih roditelja, što je rezultiralo deformitetom nogu i niskim rastom. Ipak, protivnik je bio ne samo svojim prijateljima već i umetnicima poput Dega koji su voleli njegova dela.
Nakon njegove smrti, njegova majka Grofica Adela Tuluz-Lotrek organizovala je promociju njegove umetnosti i napravila muzej posvećen njegovim delima u mestu njegovog rođenja. Njegova najskuplja slika „Pralja“ prodata je 2005. za 22,4 miliona dolara.
Umetnost kuvanja Anri de Tuluz-Lotreka pruža ne samo recepte za neobična jela, već i uvid u um misli velikog slikara i gurmana, koji je uživao u gastronomiji kao obliku umetnosti. Njegova strast prema hrani i piću, kao i njegova umetnost, ostavili su dubok trag u kulturnoj istoriji Pariza i umetnosti uopšte.
