Vanredni parlamentarni izbori neće biti održani u junu, a prema izjavama predsednika Aleksandra Vučića, mogu se očekivati u narednih godinu i po dana. S obzirom na to da su za 2027. godinu zakazani redovni predsednički i lokalni izbori, analitičari smatraju da je verovatnije da neće biti izbora do tog perioda.
Sa prošlim rokom za raspisivanje izbora do 15. maja, postalo je jasno da vanredni parlamentarni izbori ne mogu biti sazvani u junu jer čitav proces traje 45 do 60 dana nakon raspuštanja. Takođe, održavanje izbora u julu i avgustu deluje nemoguće, s obzirom da su u Srbiji oni tradicionalno izbegavani tokom letnjih meseci.
Istraživač Centra savremene politike, Aleksandar Ivković, izjavio je da se sada čini da izbora neće biti ni na leto, što postavlja zanimljivo pitanje o jeseni. Kada dođemo do jeseni 2026. godine, već smo na godini dana od neformalne kampanje za predsedničke izbore, koji će se održati u martu ili aprilu 2027. godine. To će biti od ključne važnosti za političku scenu u Srbiji i ostavlja otvorena pitanja o strategiji vlasti.
Ivković dodaje da će odluka o izborima biti izazovna za vlast. On je bliži verovanju da se izbori neće održati do 2027. godine, što bi moglo dovesti do smanjenja energije među demonstrantima. Međutim, smatra da bi se aktuelna vlast mogla suočiti s velikim izazovima ukoliko ostane bez jasno osmišljenog plana za budućnost.
I Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, smatra da raspisivanje izbora nije izvesno u bliskoj budućnosti, ali naglašava promene koje se često dešavaju na političkoj sceni i dodaje da Srbija ostaje uvek blizu mogućnosti za prevremene izbore. Prema njegovim rečima, Srpska napredna stranka možda neće u ovom trenutku ozbiljno razmatrati mogućnost raspuštanja, ali vrata nisu potpuno zatvorena.
Postoje argumenti koji bi mogli da odlože izbore ili čak da se oni ne raspisuju do regularnog termina. Klačar ističe četiri glavna razloga za odlaganje: nedavna formacija vlade koja može izazvati pad entuzijazma, nepotpuna organizacija opozicije, koja se još uvek ne može smatrati ozbiljnim izbornim akterom, kao i mogućnost zadovoljenja studentskih zahteva, što bi moglo dodatno motivisati javnost.
On takođe primetiti da energija na studentskim protestima i blokadama opada, što može uticati na odlučivanje vlasti. Klačar naglašava da je realno svestran broj neizvesnosti oko mogućih izbornih rezultata i da vlast može kalkulisati s tim da li bi rezultati bila prihvaćeni od strane javnosti.
Sve u svemu, trenutna situacija ukazuje na sve prisutniji oblik političkog zastoja, pri čemu se vlast suočava sa sve jačim pritiscima sa strane opozicije i društvenih pokreta. Iako se čini da su izbori daleko, dinamika političke situacije može se brzo promeniti, pa stoga kretanja na sceni mogu biti izuzetno nepredvidiva. Očekuje se da će se pitanja oko budućnosti izbora i dalje razvijati, dok će se različite političke frakcije i neformalne grupe boriti za svoj položaj u sve komplikovanijem političkom pejzažu Srbije.
U ovom trenutku, ključne odluke o budućnosti kako vlasti tako i opozicije ostaju neizvesne, dok se politička scena nastavlja menjati pod uticajem unutrašnjih i spoljašnjih pritisaka.
