Naučnici su nedavno objavili da se rotacija Zemlje ubrzava, što će rezultirati kraćim danima tokom jula i avgusta. Prema izveštaju, 22. jula i 5. avgusta, dani će biti kraći za približno 1,3 do 1,6 milisekundi. Ova promena u rotaciji Zemlje, iako se čini minimalnom, ima svoju važnost, a uzrok je pre svega taj što Mesec utiče na Zemljinu rotaciju.
Istražitelji iz Međunarodne službe za rotaciju Zemlje i referentne sisteme (IERS), koji imaju podršku institucija poput Skripsovog instituta za okeanografiju, istakli su da su 10. jul 2023. godine zabeležili kao najkraći dan u godini, koji je trajao 1,36 milisekundi manje od uobičajenih 24 sata. U proseku, dan na Zemlji traje 86.400 sekundi, ali zbog raznih faktora poput gravitacionih uticaja Meseca, sezonskih promena u atmosferi i aktivnosti unutrašnjih slojeva Zemlje, trajanje dana može varirati.
Iako razlike u trajanju dana su minimalne, dugoročno mogu da utiču na različite tehnologije, uključujući računare, satelite i telekomunikacije. Od 1955. godine, naučnici koriste najpreciznije atomskih satove kako bi pratili ovu varijaciju. Ovi satovi mere oscilacije atoma u vakuumu, a rezultati se koriste za postavljanje Koordiniranog univerzalnog vremena (UTC), što predstavlja globalni standard za merenje vremena.
Osim atomskih satova, astronomi takođe prate Zemljinu rotaciju putem satelita, koji omogućavaju precizne analize pozicije planete u odnosu na fiksne zvezde. Zanimljivo je da je prošle godine, 5. jula, Zemlja imala najkraći dan ikada zabeležen, sa gubitkom od 1,66 milisekundi.
Prema rečima stručnjaka, od 1972. godine se beleži trend ubrzanja rotacije Zemlje. Međutim, postoje i fluktuacije koje se mogu videti poput kretanja na berzi. Nekada dana mogu da budu duži, a nekada kraći. Egnju, geofizičar sa Skripsovog instituta, napominje da najkraće promene u rotaciji Zemlje dolaze od Meseca i fenomena plime i oseke, koji utiču na brzinu rotacije u zavisnosti od položaja Meseca.
Osim toga, dodaje se da se brzina rotacije Zemlje tokom leta prirodno povećava, jer se atmosferska napetost smanjuje zbog sezonskih promena. Istraživanja pokazuju da se Zemljino jezgro usporava, dok se čvrsti sloj koji ga okružuje ubrzava. Ove promene mogu imati dugoročne posledice, te je važno da se prate kao što se to radi i sa prestupnim sekundama.
Od 1972. godine, u UTC je dodato ukupno 27 prestupnih sekundi kako bi se nadoknadio razmak između atomske i stvarne rotacije Zemlje. Međutim, povećani tempo rotacije sada smanjuje potrebu za dodavanjem prestupnih sekundi, s obzirom na to da od 2016. godine nijedna nova prestupna sekunda nije dodata.
Fizičar Džuda Levin, saradnik Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju, ističe da fluktuacije u rotaciji Zemlje mogu izazvati probleme u globalnim tehnologijama kao što su telekomunikacije i GPS sistemi. Naglašava da bi pojava negativne prestupne sekunde mogla izazvati slične komplikacije kao što se dogodilo tokom prelaska u novi milenijum, kada su mnogi brinuli da će računari imati problema sa prelaskom na novi format datuma.
Takođe, klimatske promene igraju ulogu u ovom pitanju, pri čemu topljenje leda u Antarktiku i Grenlandu doprinosi usporavanju Zemljine rotacije, što ukazuje na složenu interakciju između prirodnih fenomena i ljudske aktivnosti. Egnju napominje da da nije bilo globalnog zagrevanja, Zemlja bi verovatno iskusila značajnije promene u rotaciji.
U zaključku, ubrzanje rotacije Zemlje, iako deluje marginalno, ukazuje na složene fizikalne procese koji utiču na našu planetu, a koji su od značaja za razumevanje vremena i njegovih uticaja na tehnologiju i svakodnevni život. Naši savremeni sistemi oslanjaju se na precizno merenje vremena, te je neophodno da budu u toku sa ovim promenama kako bi se osigurao nesmetan rad.
