Test inteligencije, koji je prvi put uspostavljen pre više od 120 godina, postavio je temelje za merenje ljudskih sposobnosti kroz istoriju. Tokom decenija, prosek koeficijenta inteligencije (IQ) je pretežno rastao, posebno uz razvoj tehnologije. Ipak, nova istraživanja sugerišu da se ovo postavljeni trend može preokrenuti, sa procenom da prosek IQ-a opada. Razlozi za ovakav fenomen mogu se pronaći u širokoj upotrebi pametnih telefona i društvenih mreža, a posebno se ističe pojava poznata kao „TikTok mozak“, što je termin koji je na Oksfordu postavljen kao reč godine za 2024.
U najnovijem tekstu objavljenom u Financial Times-u, novinar Džon Bern-Mardok analizira rezultate PISA testova sprovedenih u različitim zemljama. Ovaj test meri sposobnosti učenika u oblastima čitanja, matematike i naučne pismenosti, a rezultati pokazuju da je koeficijent inteligencije 15-godišnjaka vrhunac dostigao početkom 2010-ih godina.
Bern-Mardok tvrdi da odbacivanje kvaliteta obrazovanja i opadanje rezultata nije slučajno, već se poklapa sa promenama u načinu na koji konzumiramo informacije, koje su se sve više prebacile na digitalne platforme. Umesto da se usredsredimo samo na opadanje u samom čitanju, autor ističe širi problem – gubitak kapaciteta za mentalnu fokusiranost i primenu stečenih znanja. „Sada su naši odnosi sa informacijama pretežno konačni dobijeni putem interneta,“ dodaje Bern-Mardok.
Na PISA testovima se beleži rast u broju 15-godišnjaka koji prijavljuju poteškoće, dok su rezultati u svim oblastima postizali vrhunac oko 2012. godine. Interesantno je primetiti da je opadanje u matematičkim i pismenim veštinama bilo još izraženije između 2012. i 2018. nego tokom pandemije COVID-19. Ovaj trend nije ograničen samo na mlade, jer istraživanja pokazuju slične obrasce opadanja sposobnosti među odraslima.
Jedan od termina koji se povezuje sa fenomenom opadanja mentalnih kapaciteta jeste „truljenje mozga“, koje opisuje potencijalne posledice konzumiranja trivijalnog sadržaja na internetu, poput kratkih videa na TikToku. Ova fraza, iako često upotrebljavana u šali, postaje sve ozbiljnija tema među naučnicima.
Istraživanje sa Univerziteta Tianđin u Kini pokušalo je da otkrije povezanost između navika gledanja kratkih videa i strukturnih razlika u mozgu. Tokom analize, otkriveno je da je kod studenata koji najviše gledaju kratke video sadržaje zabeležen porast sive materije u regionima mozga odgovornim za donošenje odluka i emocionalnu regulaciju. Ova otkrića sugeriraju da prekomerna konzumacija ovakvih sadržaja može da dovede do promena u funkcionisanju mozga, čineći ga manje sposobnim za složenije misli.
Nakon dodatnih ispitivanja, naučnici su otkrili veću sinhronizaciju aktivnosti među različitim regionima mozga, što može ukazivati na probleme poput zavisnosti od sadržaja na mreži. Zanimljivo je da se među učesnicima koji su prijavili veća osećanja zavisti takođe javljao veći nivo zavisnosti od gledanja ovih sadržaja, stvarajući ciklus koji može biti štetan.
Dok naglasak na istraživanjima i vestima o uticaju digitalnih medija naglašava potencijalno negativne efekte na mentalno zdravlje, važno je razumeti ovu tematiku unutar šireg konteksta. Digitalne tehnologije su vekovima podložne kritikama i strahu od njihovog uticaja na ljudski um. U međuvremenu, važnost kritičkog razmišljanja i balansa u konzumaciji sadržaja postaje očiglednija, posebno u eri gde je informacija dostupna na svakom koraku. Rasprava o „truljenju mozga“ i njegovim posljedicama svakako zaslužuje pažnju, ali i kritički pristup kako bi se našao pravi način za navigaciju kroz izazove savremenog doba.
