Deca će pojesti znatno više kalorija u jednom danu nakon što odgledaju samo pet minuta reklama za brzu hranu, pokazuje novo istraživanje izvršeno u Velikoj Britaniji. Ova studija, koju je sproveo Univerzitet u Liverpulu, otkrila je porazne rezultate o uticaju reklamiranja brze hrane na prehrambene navike dece.
U istraživanju je učestvovalo 240 dece uzrasta od sedam do 15 godina, koja su bila izabrana iz škola u Mersisajdu. Deci su u dve odvojene prilike prikazane petominutne reklame za brzu hranu, kao i reklame za nehranjive proizvode. Nakon gledanja reklama, ponuđene su im razne grickalice, poput grožđa ili čokoladica, a zatim i ručak sa izborom slanih, slatkih i zdravih jela.
Autori istraživanja su primetili da su deca koja su gledala reklame za brzu hranu konzumirala prosečno 130 dodatnih kalorija, što odgovara otprilike dvema kriškama hleba. Kada je reč o grickalicama, deca su pojela 58 kalorija više, a za ručak su unela 73 kalorije više nakon što su gledala reklame za brzu hranu u poređenju sa onima koje su gledale reklame za proizvode bez prehrambene vrednosti.
Ema Bojland, glavna autorka studije i profesorka marketinga hrane i zdravlja dece na Univerzitetu u Liverpulu, naglašava značaj ovih nalaza. Ona ističe da je ovo „prva studija koja pokazuje da oglašavanje brendirane hrane utiče na to šta deca jedu“. Bojland dodaje da su istraživači primetili da deca ne samo da su odmah nakon reklama večerala više, već da su nastavila s tim navikama i tokom ručka, nekoliko sati kasnije. „Hrana koju smo im servirali nije bila ista kao ona u reklamama i nije im predstavljena sa informacijama o brendovima. Dakle, uticaj je bio opšti, ne vezan za određenu hranu, već na potrošnju hrane koja je bila dostupna“, objašnjava Bojland.
Helen Stjuart, službenica za unapređenje zdravlja na britanskom Kraljevskom koledžu za pedijatriju i zdravlje dece, ocenjuje situaciju kao alarmantnu. Prema njenim rečima, „gojaznost kod dece je tvrdoglavo visoka“, i naglašava da je rešenje ovog problema nemoguće bez usvajanja potrebnih mera, kao što su restriktivni propisi za prehrambenu industriju.
Ova studija će biti predstavljena na Evropskom kongresu o gojaznosti u Malagi, u Španiji. Njeni rezultati dodatno naglašavaju urgentnost problema reklamiranja brze hrane, posebno u svetlu sve većeg broja dece koja se bore sa prekomernom težinom ili gojaznošću.
Zdravstveni stručnjaci smatraju bitnim da se sprovedu akcije koje će smanjiti dostupnost i vidljivost nezdravih prehrambenih opcija, posebno za mlađu populaciju. Ove mere bi mogle uključivati regulisanje reklama koje su usmerene ka deci, kao i obrazovanje roditelja o zdravijim prehrambenim izborima i prepoznavanju štetnog uticaja reklama.
Istraživanje ukazuje na kompleksan odnos između marketinga i ishrane, gde reklame ne samo da podstiču usvajanje specifikacija brenda, već mogu oblikovati celokupne prehrambene ili životne navike potrošača. U eri digitalnog marketinga, gde je dostupnost informacija brza i sveprisutna, potreba za odgovornošću i regulacijom reklamnog sadržaja postaje sve važnija.
Dok se situacija ne promeni, stručnjaci savetuju roditeljima da budu pažljiviji prema medijima koje njihova deca konzumiraju, kao i prema prehrambenim izborima koje im omogućavaju. Samo kroz zajedničke napore, moguće je smanjiti uticaj reklama na decu i time stvoriti zdraviju budućnost.
Ovo istraživanje predstavlja značajan korak u razumevanju uticaja reklama na ponašanje dece i može poslužiti kao osnova za donošenje novih, unapređenih politika u oblasti javnog zdravlja.
