Prema velikom istraživanju u Sjedinjenim Američkim Državama, otkriveno je da se deci sa hiperaktivnim poremećajem nedostatka pažnje (ADHD) lekovi prebrzo prepisuju, uprkos tome što medicinske smernice preporučuju minimum šest meseci terapije bihevioralnom psihoterapijom pre nego što se pređe na farmakološko lečenje. Istraživanje, koje je obuhvatilo više od 9.700 dece u SAD, pokazuje da pedijatri često prepisuju lekove odmah nakon dijagnoze, što krši preporučene smernice, prenosi Juronjuz na osnovu saopštenja iz časopisa „JAMA Network Open“.
Glavni autor istraživanja, doktor Jair Banet, koji je asistent na Univerzitetu Stanford, izjavio je da je situacija veoma zabrinjavajuća. „Znamo da početak lečenja ADHD-a bihevioralnom psihoterapijom ima pozitivan efekat na dete i njegovu porodicu“, naglašava Banet. Ove smernice su razvijene kako bi se obezbedilo da deca dobiju adekvatnu podršku i pomoć pre nego što se pređe na lekove, koji mogu imati nuspojave.
Izvori koji su učestvovali u istraživanju ukazuju na to da mnogi pedijatri veruju da je brzo prepisivanje lekova neophodno zbog urgentne prirode simptoma ADHD-a, koji često uključuju probleme sa pažnjom, hiperaktivnost i impulsivnost. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se ovakav pristup može pokazati kontraproduktivnim i da može otežati deci da razviju veštine suočavanja sa svojim problemima.
„Postoji mnogo strategija i tehnika koje roditelji i terapeuti mogu koristiti kako bi pomogli deci da bolje upravljaju svojim ponašanjem i emocijama“, dodaje Banet. On ističe značaj obuke roditelja o tome kako da prepoznaju i odgovore na probleme koje njihovo dete ima, što može biti daleko korisnije od jednostavnog prepisivanja lekova.
Osim toga, istraživanje ukazuje na to da je edukacija i podrška razumevanju ADHD-a važna ne samo za roditelje već i za same pedijatre. Mnogi lekari možda nisu dovoljno obavešteni o alternativnim pristupima lečenju i kako da ih uključe u plan brige za dete. „Pedijatri igraju ključnu ulogu u upravljanju ADHD-om, ali im je potrebna obuka kako bi mogli da koriste sve dostupne opcije lečenja“, ističe Banet.
Stručnjaci takođe naglašavaju da su lekovi često neophodni u nekim slučajevima, posebno kada je ADHD izražen i kada bihevioralna terapija nije dovoljna. Međutim, osnovne smernice naglašavaju potrebu za sveobuhvatnim pristupom koji uključuje rad sa porodicom, školom i terapeutskim osobljem pre nego što se donese odluka o farmakološkom lečenju.
U kontekstu ove situacije, važno je napomenuti da se roditeljima može pružiti podrška kroz različite obrazovne programe i resurse. Mnogi centri za mentalno zdravlje nude radionice i materijale koji objašnjavaju kako se nositi sa izazovima koje ADHD donosi, pružajući strategije koje su se pokazale delotvornima kod drugih porodica.
S obzirom na sve veći broj dijagnostikovanih slučajeva ADHD-a, važno je da se postigne ravnoteža između stručnosti pedijatara i terapijskih opcija koje se nude porodicama. Stručnjaci se slažu da bi se bolje obrazovanje i veća dostupnost resursa za terapiju mogli pokazati kao ključni za poboljšanje ishoda za decu sa ADHD-om.
Državne i lokalne vlasti treba da rade na tome da razviju planove i smernice koje će unaprediti pristup lečenju ADHD-a. Kao deo ovog napora, potrebna je i saradnja među različitim profesijama i institucijama kako bi se obezbedila sveobuhvatna podrška deci i njihovim porodicama.
Na kraju, istraživanje naglašava da je potrebno dodatno raditi na svesti o ADHD-u i potrebnim koracima koje treba preduzeti kako bi se osiguralo da deca dobiju najprikladniju i najsveobuhvatniju pomoć. Roditelji, profesori i zdravstveni radnici moraju raditi zajedno kako bi stvorili okruženje koje podržava i razvija decu s ovim poremećajem, pre nego što se pribegne lekovima kao rešenju.
