Fudbaleri Crvene zvezde su u poslednjem meču Superlige odigranom protiv Novog Pazara demonstrirali dominantnu igru i zabeležili ubedljivu pobedu. Utakmica je odigrana u specifičnim okolnostima jer su zbog kazne na tribinama mogli da prisustvuju samo deca i žene. Ova odluka je podigla mnogo pažnje i izazvala različite reakcije, posebno kada se u obzir uzme često emotivno ponašanje navijača.
Iako su na stadionu bili prisutni najmladi i žene, to nije sprečilo dečicu da izraze svoje nezadovoljstvo. Tokom meča, njihov gnev je usmeravljen prema sudiji Milošu Milanoviću, uz transparente „Sudija lopove“, signalizirajući da su bili nezadovoljni njegovim odlukama. Fenomen skandiranja među decom u ovom kontekstu može da se shvati kao izraz ushićenja, ali i frustracije koje donosi sportski hedonizam.
Međutim, situacija je uzela drugi obrt pred kraj meča. Kada se približilo vreme kraja i kada je postalo jasno da Novi Pazar neće moći da izvuče bodove, od ustiju dece su se mogli čuti neutemeljeni, ali provokativni skandali. Nažalost, to je uključilo i skandiranje samo jedne reči koja predstavlja rasne predrasude, što je izazvalo gnušanje kod onih koji su pratili utakmicu.
Tokom prenosa utakmice, moglo se čuti skandiranje poput „Ubij cigana“, praćeno rečima „cigani, cigani…“. Ova izjava vrijeđa i sramoti sve koj su verovali da je fudbal mesto gde bi se trebalo promovisati zajedništvo, tolerancija i ljudska prava. Dečije glasove, od kojih se očekuje čisto uživanje u igri, čujemo u jednom sramnom kontekstu, što izaziva zabrinutost kod mnogih.
Takvi događaji nisu samo nedopustivi za vreme sportskog događaja, već impliciraju i dublje društvene probleme sa kojima se Srbija suočava. Uloga fudbala kao sportskog fenomena može iznova da se preispita, jer osim što donosi radost, može postati i platforma za širenje diskriminacije. Potrebno je da se posvetimo obrazovanju i podizanju svesti među najmlađima o ovim temama, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
Fudbalski klubovi, kao i fudbalske organizacije, moraju da preuzmu odgovornost za svoje navijače, upravljajući njihovim ponašanjem na utakmicama. Preduzimanje potrebnih koraka da se osuđuju takvi incidenti i podstiče kulturno i sportsko ponašanje može biti ključni deo rešenja. Fudbal bi trebao biti simbol zajedništva, a ne razdora.
Crvena zvezda, kao jedan od najpoznatijih klubova u Srbiji, treba da koristi svoju popularnost i uticaj kako bi se osudila bilo kakva forma diskriminacije i ukazalo na važnost sporta kao mira. U tom smislu, potrebni su programski sadržaji koji promovišu toleranciju i razumevanje među decom.
S obzirom na učinjeno, važno je naglasiti da se ne može stavljati znak jednakosti između ljubavi prema klubu i ispoljavanja mržnje prema određenoj grupi. Osnaživanje pozitivne sportske kulture i obrazovanje o vrednostima koji stoje iza sporta može pomoći da se spreči ponavljanje ovakvih situacija.
U međuvremenu, svi učesnici u fudbalskom sportu, od igrača do navijača, trebaju shvatiti da je fudbal više od igre; to je način života koji može pozitivno ili negativno uticati na društvo. Poruka koju šaljemo sa fudbalskih terena može oblikovati buduće generacije, te se moramo truditi da ona bude ona koja ističe jedinstvo, poštovanje i ljubav među ljudima.
