Nemačka komesarka za zaštitu podataka, Majke Kamp, zatražila je od kompanija Apple i Google da uklone aplikaciju DeepSeek iz svojih prodavnica zbog nedostatka odgovarajućih bezbednosnih standarda. U saopštenju je naglašeno da DeepSeek nije uspeo da pruži validne dokaze o zaštiti podataka korisnika iz Nemačke, što je dovelo do ovakvog drastičnog poteza.
Kamp je već početkom maja 2025. godine zatražila od predstavnika DeepSeeka da ispune određene zahteve ili da dobrovoljno povuku svoju aplikaciju. Međutim, prema izveštajima Rojtersa, nijedna od ovih mera nije preduzeta, što je dodatno podstaklo njenu odluku. Komesarka je izjavila: „DeepSeek nije bio u mogućnosti da mojoj agenciji pruži ubedljive dokaze da su podaci nemačkih korisnika zaštićeni u Kini na nivou koji je ekvivalentan onom u Evropskoj uniji.“
S obzirom na to da kineske vlasti imaju dalekosežna prava pristupa ličnim podacima unutar svojih kompanija, ova zabrana je postala neophodna. Zabrinjavajuće informacije o aplikaciji sugerišu da bi mogla da bude korišćena u kineskim vojnim i obaveštajnim operacijama. Ovakvi navodi dodatno su pojačali zabrinutost o bezbednosti podataka korisnika.
Italija je prva reagovala na ovu situaciju tako što je u aprilu 2025. godine zatražila uklanjanje DeepSeeka iz App Store-a i Google Play Store-a. Njihove vlasti izrazile su zabrinutost zbog sličnih problema sa bezbednošću podataka. I Holandija je ubrzo nakon toga zabranila korišćenje aplikacije na državnim uređajima.
Nadalje, bezbednosna firma NowSecure je u februaru 2025. godine izjavila da ima dokaze da DeepSeek šalje podatke kineskim servisima. Istraga je pokazala da je verzija aplikacije za iOS slala podatke, dok je Android verzija bila još manje bezbedna. Izveštaji sugerišu da bi ove informacije mogle imati ozbiljne posledice po reputaciju kompanije i poverenje korisnika.
Kamp je naglasila važnost zaštite ličnih podataka u digitalnom svetu, posebno u svetlu sveprisutne digitalizacije i rasta veštačke inteligencije. Njena odluka o zabrani DeepSeeka često se citira kao primer kako države mogu i treba da reaguju na potencijalne pretnje kada je u pitanju privatnost i sigurnost podataka.
Kako se situacija razvija, SAD takođe razmatraju zabranu korišćenja bilo kakvih AI modela razvijenih u Kini od strane svojih izvršnih agencija, ukazujući na širi kontekst zabrinutosti vezanih za kineske tehnologije i njihov uticaj na međunarodnu sigurnost.
Zabrana DeepSeeka predstavlja samo jedan od mnogih izazova s kojima se trenutno suočavaju globalne tehnologije. Iako je aplikacija u kratkom roku stekla popularnost zbog svojih veštačkih inteligencija, njena sposobnost da manipuliše i koristi podatke korisnika dovodi do pitanja etike i bezbednosti u tehnologiji.
Zato je ključno da sve strane uključene u razvoj i korišćenje ovakvih tehnologija pre svega brinu o zaštiti podataka i transparentnosti. Bez takvih principa, korisnici će se i dalje suočavati sa rizicima koji dolaze s digitalnim inovacijama. Ova situacija je podstakla dalju diskusiju o regulacijama i standardima koji treba da budu postavljeni kako bi se sačuvala privatnost i sigurnost korisnika u globalizovanom svetu.
Prateći situaciju, mnogi analitičari i stručnjaci u oblasti tehnologije očekuju da će ovaj fenomen dovesti do sve veće potražnje za rigoroznijim regulativama koje će se baviti bezbednošću podataka i etikom u tehnologiji. Uvođenje ovakvih mera može stvoriti sigurnije digitalno okruženje za sve korisnike, što je i glavni cilj, posebice u svetlu brzog napretka veštačke inteligencije.
