Stanovnici severozapadne meksičke države Sinaloa, koji su nedeljama organizovali proteste zbog sveprisutanog nasilja na ulicama, izjavili su da su spremni da razmotre predlog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa o vojnoj akciji protiv narkokartela. Ova ideja je ranije odbijena od strane predsednice Meksika, Klaudije Šejbaum, koja je isticala suverenitet zemlje i važnost dijaloga između dve države.
Tramp je nakon što je preuzeo drugi mandat u Beloj kući, izjavio da će razmotriti vojne mere protiv narkokartela u Meksiku. Pozvao je američko Ministarstvo pravde da amerikanska trgovine drogom označe kao „strane terorističke organizacije“, što dodatno naglašava njegovu odlučnost da se izbori sa problemom koji se očigledno širi izvan granica Sjedinjenih Američkih Država.
Klaudija Šejnbaum je, odgovarajući na Trampove komentare, naglasila da je Meksiko u stalnoj komunikaciji sa SAD, ali nije verovala da će američka administracija pokrenuti vojnu akciju, s obzirom na to da bi mnogi Meksikanci tu akciju doživeli kao neprihvatljivu pretnju suverenitetu zemlje. Ipak, ljudima u Sinaloi, gde su sukobi unutar lokalnog kartela doveli do stotina mrtvih u poslednjim mesecima, situacija postaje sve teža i opasnija.
Apolinar Garsija, jedan od učesnika protesta u gradu Kulijakanu, glavnom gradu Sinaloe, rekao je da je nasilje postalo neizdrživo. „Ljudi izlaze na demonstracije jer stvari izmiču kontroli“, izjavio je. Demonstranti su nosili bele majice, skandirajući „hoćemo mir“ i izražavajući jasan zahtev za većim bezbednosnim merama. Tokom protesta, zapaljena je figura lokalnih političara kao simbol nezadovoljstva trenutnom situacijom.
Garsija je dodao da bi vlada Meksika trebala da razmotri saradnju sa Trampom kako bi zajednički radili na suzbijanju nasilja. Ova ideja privukla je pažnju mnogih koji su na protestu izrazili svoju dobrodošlicu za bilo kakvu pomoć iz inostranstva, bilo to iz Amerike, Evrope ili drugih međunarodnih tela. „Potreban nam je neko da nas podrži i reši situaciju“, rekla je Irama Garsija, još jedna učesnica protesta.
Meksička vlada nije ostala pasivna na nagomilavanje nasilja i poslala je hiljade vojnika u Sinalou s ciljem da smiri situaciju. Iako je pratila hapšenja i značajne zaplene droga, vojnici su naišli na otpor teško naoružanih članova kartela, što je otvorilo pitanje o bezbednosti vojnika i mogućem povećanju nasilja kao reakcije na vojne operacije.
Sila koju su vojnici upotrebili u borbi protiv kartela često se interpretira kao preventivna mera, ali rezultati su problematični. Mnoge zajednice su se suočile sa porastom nasilja, što dodatno komplikuje situaciju. Stanovnici Sinaloe, očigledno, osećaju da je vladina strategija suzbijanja nasilja nedovoljna i neefikasna, zbog čega su počeli da razmišljaju o radikalnijim rešenjima, uključujući i poželjnu pomoć iz stranih zemalja.
Bez obzira na otpor koji se može očekivati na potencijalnu saradnju sa američkom vojskom, sve više ljudi u Sinaloi smatra da je situacija došla do tačke kada je potrebna značajna intervencija, kako bi se sprečilo dalje razaranje života i mira u zajednici. Ova dilema između očuvanja suvereniteta i potrebe za spasiocem postaje sve složenija, a stanovnici se suočavaju s teškim pitanjima o budućnosti svoje zemlje.
