Šest godina prošlo je od smrti Momira Bulatovića, bivšeg predsednika Crne Gore i Savezne vlade SR Jugoslavije, koji je bio ključna figura tokom turbulentnog perioda u regionu. U poslednjim godinama svog života, Bulatović je izneo optužbe o mogućem trovanju Slobodana Miloševića tokom njegovog boravka u Hagu, što je izazvalo brojne kontroverze i interesovanje javnosti.
Bulatović je bio jedan od poslednjih ljudi koji su se sastali sa Miloševićem. Svedočio je da je Milošević uveravao da je otrovan i da su mu tog dana razgovarali o njegovim strahovima. “Zdenko Tomanović i ja smo bili sa njim u poslednjem periodu, a on je bio ubeđen da ga truju. Nažalost, nakon što je rekao da mora da se odmori, više se nije probudio”, izjavio je Bulatović u jednom od svojih poslednjih intervjua. Tomanović je, prema njegovim rečima, nosio pismo sa dokazima o trovanju u rusku ambasadu, dok su oni razmenjivali informacije i razgovarali o medicinskim nalazima.
Bulatović je bio blizak sa porodicom Milošević i nakon njegove smrti, često se susretao sa Mirjanom Marković u Rusiji. Njena smrt, smatraju upućeni, duboko ga je pogodila. Na njenoj sahrani govorio je o njihovim dugim i iskrenim razgovorima, ukazujući na to koliko je artifikalan narativ o Miloševiću kao hladnom državniku. Njegovo mišljenje je bilo da su bili normalna porodica, te je izrazio sumnju u tvrdnje da su naredili ubistvo bilo koga.
“Prosto, Slobodan Milošević je bio državnik koji ima značajnu ulogu u istoriji, a u politici ga ima više nego Koštunice, Tadića i Nikolića zajedno. Kod Vučića prepoznajem elemente vođenja državne politike i nadam se da će uspeti da ostvari ono što je Milošević započeo”, rekao je Bulatović. Njegove reči u mnogome reflektuju njegovu nostalgiju za vremenima kada je Milošević bio na vlasti i sve što se dešavalo tokom tih turbulentnih godina.
Bulatović je bio na državnom vrhu tokom rata, a jedan je od retkih koji nije došao pred Haški tribunal. “Zabavljalo me je što su svi ti ljudi nevini u odnosu na optužnice koje su tamo bile”, rekao je, ističući svoja osećanja o političkim procesima.
Tokom svoje karijere, kroz koju je prošao sa bivšim liderima Crne Gore, Bulatović je ispratio evoluciju političke scene. Bio je deo popularnog tandema “Momo i Milo”, koji se raspao 1997. godine, ali je verovao da bi do razdvajanja Srbije i Crne Gore došlo bez obzira na to. “To je bila odluka Amerike”, naglasio je detaljno opisujući okolnosti razdvajanja i svoje lične stavove o ovom pitanju.
Bulatović je odbio ponudu da postane naslednik Đukanovića, smatrajući da bi time imao da se odrekne svojih principa. Izjavio je kako se nije mogao prikloniti politici koja bi bila protiv Srbije, dok je Đukanović bio prinuđen da to prihvati zbog pritisaka i pretnji.
Na kraju, Bulatović je preminuo 30. juna 2019. godine u selu Rača kod Podgorice, dok je radio na svom imanju. Njegova smrt došla je nakon što je posetio grob svog sina, koji je umro od leukemije. Njegov lični gubitak i tragedija delovale su kao značajan deo njegovog života, oblikujući njegovu ličnost i stavove.
Bulatović je često govorio o sebi kao o “ludom Crnogorcu”, prepoznajući svoje ograničene godine kada je postao predsednik. Njegovi principi su mu često doneli neprijatelje, ali je ostao dosledan svojim uverenjima i nikada nije pristao na ponude koje bi kompromitovale njegov moralni kodeks. Njegov život i politička karijera ostavili su dubok trag na crnogorskoj, ali i širej javnosti, koja se često vraća njegovim izjavama i sećanjima na prošlost.
