U BiH se očekuje povratak od oko 170 bh. državljana koji su deportovani iz Sjedinjenih Američkih Država. Ova odluka o deportaciji doneta je od strane administracije bivšeg američkog predsednika Donalda Trumpa, a ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, Elmedin Konaković, izjavio je da su među deportovanim posebno značajni oni koji su označeni kao prioritet. Grupa od šest osoba je posebno u fokusu, a prema rečima ministra, neki od tih ljudi su se susreli sa problemima u vezi sa zakonom tokom svog boravka u Americi.
Konaković je ukazao na važnost ovog povratka, istakavši da će BiH učiniti sve što je u njenoj moći kako bi olakšala proces repatrijacije. Očekuje se da će povratnici proći kroz određene procedure kako bi se utvrdilo njihovo ukupno stanje, a vlasti će pružiti potrebnu pomoć onima koji su se našli u teškoj situaciji.
Prema dostupnim informacijama, deportacija bh. državljana iz SAD-a predstavlja deo šireg okvira politika koje su bile zagarantovane u vreme Trumpove administracije, a koje su se u velikoj meri fokusirale na suzbijanje ilegalne imigracije i deportaciju stranih državljana koji su posetili SAD ili su se tamo nastanili. Ove akcije su često završavale u kontroverzama, a možda je najistaknutija bila zabrana ulaska određenim grupama, kao i stroge mere protiv onih koji su prekršili imigracione propise.
U ovoj situaciji, ministar Konaković je ponovio opredeljenje BiH za saradnju sa međunarodnim partnerima, kao i sa SAD-om, kako bi se rešili problemi koji se tiču deportacije. Dodatno, on je naglasio da će BiH biti spremna da pruži pomoć deportovanim osobama, ukoliko to bude moguće, i da će posebnu pažnju posvetiti onima koji su doživeli teškoće tokom svog boravka u Americi.
U Washingtonu, novinar Ivica Puljić ističe kako se deportacije odvijaju u kontekstu smanjenja broja stranih radnika i imigranata na američkom tlu, a posebno onih koji su bili osumnjičeni za kršenje zakona. Puljić napominje da je deportacija bh. državljana deo šire politike prema Balkanu, koja se razvila kroz mnoga godišta, a koja se često fokusira na one koji su imali povezanosti sa krivičnim delima ili su se sukobili sa zakonom u SAD-u.
Pored toga, Puljić ukazuje na to da je situacija u BiH složena, jer se država još uvek bori sa pitanjem imigracije i integracije povratnika. Neki od deportovanih bi mogli doneti dodatne izazove, kako za društvo tako i za institucije koje će biti zadužene za njihovu reintegraciju. Naime, u prošlosti je bilo mnogo sličnih situacija, kada su povratnici iz inostranstva prolazili kroz brojna iskušenja da se uključe u domaću zajednicu.
Međutim, postoje i pozitivni primeri, gde su deportovani uspeli da se vrate i uspešno integrišu u društvo, zasnivajući nove živote bez obzira na pređašnje probleme. BiH je u tom pogledu svesna svojih limita, ali se trudi da kazni one koji su kršili zakone i pruži podršku onima koji su zahvaljujući svojim veštinama i znanjima doprinosili zajednici.
U samom zaključku, deportacije bh. državljana iz SAD-a neće proći bez značaja. Administracija SAD-a pod Trumpom zatvorila je vrata mnogim ljudima koji su tražili bolji život, a sada, njihovo vraćanje u BiH postavlja nova pitanja o pravilima, rehabilitaciji i obnovi života nakon povratka. BiH mora preuzeti odgovornost, osigurati da umesto stigmatizacije povratnika, oni dobiju potrebnu podršku i priliku da uspešno ponovo izgrade svoje živote.
