Ubistvo Branka Bulatovića, generalnog sekretara Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore, i posle dve decenije je nerazjašnjeno, a po svemu sudeći, tako će i ostati.
Kako Srpski telegraf saznaje, policija je za ubistvo sumnjičila Gorana Mijatovića Mitu, vlasnika FK Bežanija, ali je istraga stala zbog nedostataka dokaza i Mijatovićeve likvidacije dve godine kasnije! Ipak, dobro upućeni sagovornici potvrđuju ovu verziju.
– Jedan od pravaca istrage nakon Bulatovićevog ubistva bio je sukob koji je zabeležen na jednoj utakmici. Bulatović se posvađao s Mijatovićem, udario mu je nekoliko šamara i tukao ga pred svima. To se desilo mesec dana pre nego što je Bulatović ubijen – rekao je izvor blizak tadašnjoj istrazi.
U javnosti se nagađalo da bi mogući motivi Bulatovićevog ubistva mogli biti pranje novca, transferi domaćih igrača u inostrane klubove i nameštanje rezultata jer se veruje da je Bulatović bio kočnica za sve te poslove fudbalske mafije, koja se iz sveta biznisa preselila u svet sporta. Štelovanje rezultata bilo je karakteristika jugoslovenskog fudbalskog prvenstva, a iza ovakvih pravila igre stajala je namera da se promovišu fudbaleri da bi po njihovom odlasku u inostranstvo predsednicima klubova doneli milione evra zarade.
Prema rečima našeg sagovornika, kada je Bulatović ubijen, do policije su stigle informacije da mu Mijatović šamare nije oprostio.
– Policija je istraživala sve moguće motive za likvidaciju. Inspektori su dobijali operativna saznanja koja ukazuju na to da je ubistvo naručio upravo Mijatović, i to zbog njihovog sukoba. Međutim, opipljivih dokaza nikada nije bilo. Istraga je neko vreme tapkala u mestu, a potom je i Mijatović likvidiran i sve je postalo bespredmetno – dodaje naš sagovornik.
Dejan Savićević, legenda jugoslovenskog fudbala i nekadašnji selektor SCG, izjavio je svojevremeno da Bulatović nije ubijen zbog fudbala. On je za medije rekao i da nijedno od ubistava funkcionera beogradskih klubova koja su se desila poslednjih godina nemaju veze s fudbalom.
Branko Bulatović ubijen je 26. marta 2004. oko 10.20 u ulazu zgrade Fudbalskog saveza SCG. Kada je ušao u zgradu i krenuo ka liftu, ubica mu je prišao i ispalio hitac u potiljak. Preminuo je istog dana oko 23 časa. Prema službenoj belešci do koje je Srpski telegraf ekskluzivno došao, u istrazi je saslušano više od 600 osoba. Policija je preko „Parking servisa“ proverila parkirane automobile u široj zoni, kao i sve vlasnike vozila i razgovarala s bliskim prijateljima i saradnicima Branka Bulatovića. Takođe, obrađeni su listinzi telefona i baznih stanica, a provera je obuhvatila sve koji su neposredno pre zločina, ali i posle njega, legitimisani, kao i dokumentaciju fudbalskog saveza u vezi s Bulatovićevim radom. Međutim, opipljivih dokaza nije bilo.
Plaćeni ubica koji je povukao oroz i Bulatoviću ispalio smrtonosni hitac u glavu imao je u vreme ubistva oko 30 godina, bio je srednje građe, visine oko 180 centimetara i maskiran pecaroškim sivo-plavim šeširom. U ruci je držao torbicu u kojoj je verovatno krio pištolj, a nakon ubistva pobegao je ka podzemnom terazijskom prolazu i zauvek nestao.
– Tokom razgovora došlo se do saznanja da je Bulatović imao lične kontakte s vođama i pripadnicima navijačkih grupa koji su identifikovani i s kojima je obavljen razgovor. Razgovaralo se i s čelnim ljudima u Fudbalskom savezu, fudbalskim menadžerima, od kojih su neki i poligrafski testirani. Ispričali su da je Bulatović u pojedinim trenucima pred ubistvo bio vidno neraspoložen i odsutan, kao i da je u poslednje vreme poslove u savezu obavljao sam i da je u pojedine stvari jedino on bio upućen, ali se nije došlo do bitnijih saznanja o motivima ubistva.
Goran Mijatović je vodio dvostruki život. Kao predsednik Fudbalskog kluba Bežanija važio je za istaknutog sportskog radnika koji je za kratko vreme uspeo da od trećerazrednog kluba napravi respektabilnog superligaša. Istovremeno, Mijatović je bio poznat i kao vođa „bežanijskog klana“, koji se bavio trgovinom droge, ubistvima i iznudama, a bio je u vezi i s južnoameričkim kokainskim kartelima.
Ubice su 1. oktobra 2006. postavile eksploziv u audi 80 koji je bio parkiran pored Mijatovićevog automobila. Kada je oko devet sati izašao iz svoje zgrade i prišao vozilu, ubica je daljinskim upravljačem aktivirao bombu, a Mijatović nije imao nikakve šanse da preživi. Eksplozija je raznela oba automobila, na mestu ubila telohranitelja Slavka Novakovića, a Mijatoviću odnela obe noge. Umro je na putu do bolnice. Godinu dana kasnije, policija je razrešila Mijatovićevo ubistvo i uhapsila pomagače, ali je direktni izvršilac Slaviša Bilinac, poreklom iz BiH, nestao.
1995. Miša Nikšić, nekadašnji vlasnik FK Zvezdara, ubijen ispred kafića „Mig“
1998. Jusuf Bulić Jusa, vlasnik FK Železnik, ubijen ispred kafića
2000. Željko Ražnatović Arkan, vlasnik FK Obilić, ubijen u „Interkontinentalu“
2001. Branislav Trojanović Trojke, predsednik FK Zvezdara
2004. Branko Bulatović ubijen dolazeći na posao na beogradskim Terazijama
2006. Goran Mijatović Mita, predsednik FK Bežanija, ubijen auto-bombom
2006. Miko Brašnjević, predsednik OFK Beograd, presudio sebi u ćeliji istražnog zatvora
2015. Nenad Opačić, nekadašnji predsednik FK Veternik iz Novog Sada, likvidiran dok je bio na odsustvu iz zatvora.
