Direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije Petar Petković oštro je reagovao na najnovije optužbe ministra unutrašnjih poslova privremenih prištinskih institucija Dželjalja Svečlje. Svečlja je, naime, kritikovao Srbiju zbog navodne diskriminacije i etničkog čišćenja prema Albanacima, posebno u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Petković je u svom odgovoru naglasio da je Svečlja poslednji koji može da deli lekcije o ugroženosti nacionalnih manjina, ukazujući na to da su takve tvrdnje licemerne s obzirom na istorijske okolnosti.
Petković je doveo u pitanje sposobnost privremenih institucija u Prištini da govore o multietičnosti, objašnjavajući da je Srbija jedna od najfunkcionalnijih evropskih multietničkih država, što potvrđuju iskustva brojnih nacionalnih manjina širom Srbije. On je istakao da je Svečlja predstavnik ideologije odgovorne za jedno od najvećih etničkih čišćenja u novijoj istoriji, što, kako tvrdi, daje kredibilitet njegovim optužbama protiv Srbije.
Prema Petkovićevim rečima, činjenica da se na Kosovo i Metohiju do danas nije vratilo oko 212 hiljada interno raseljenih Srba, jasno ukazuje na situaciju koju izaziva šovinizam i mržnja koji prožimaju taj prostor. On se osvrnuo na nedavni incident u Kosovskoj Mitrovici, gde je, kako navodi, mladić napadnut od strane pristalica Svečlje, kao primer nasilne atmosfere u kojoj se nalaze srpski građani na Kosovu.
Petković je ukazao i na to da je više od 20 procenata Srba bilo primorano da napusti Kosovo, što je, kako kaže, rezultat politike visoko podeljenog društva. On je dodao da je samoproklamovano „Kosovo“ „otvoreno“ isključivo za one koji se identifikuju s Kurtijevom i Svečljinom ideologijom, sugerišući da takvi ne bi trebali imati šta da traže na tom području.
U tom kontekstu, Petković je naglasio da je ideologija koju Svečlja predstavlja poražena 1945. godine i da, nažalost, samo u regionu koji privremeno nalazi pod njihovim upravljanjem pokazuje znake života. Njegove reči reflektuju duboku sumnju u autentičnost Svečljinih optužbi, a zapravo, predstavljaju svojevrsni poziv na promišljanje o prošlosti i njenom uticaju na savremene odnose.
Svečlja je, s druge strane, na društvenim mrežama ponovio svoje tvrdnje o navodnoj diskriminaciji Albanaca i nejednakosti koja se javlja prilikom zapošljavanja u srpskoj policiji. Prema njegovim rečima, nijedan Albanac nije dobio priliku da se zaposli putem konkursa u tim opštinama. Takve tvrdnje predstavljaju dodatnu tenziju, uzimajući u obzir neka istorijska previranja koja su doprinela dubokom nepovjerenju između srpske i albanske zajednice.
Petković je u više navrata pozivao na razgovor i dijalog, naglašavajući potrebu za konstruktivnim pristupom rešavanju problema koji se tiču prava i prava svih građana, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Njegova izjava je takođe odraz želje za mirnijim i stabilnijim okruženjem na Balkanu, gde bi se svaka zajednica mogla osećati bezbedno i poštovano.
Iako je dijalog između Beograda i Prištine pod konstantnim pritiscima, razmena ovakvih stavova pokazuje koliko je važno baviti se prošlošću kako bi se izgradila bolja budućnost. U tom smislu, stavovi zvaničnika sa obe strane moraju se posmatrati kroz prizmu istorijskih iskustava i trenutnih potreba, kako bi se radilo na pomirenju, a ne na daljem produbljivanju postojećih tenzija.
U svakom slučaju, očigledno je da su debate o nacionalnim identitetima i pravima manjina u ovom regionu i dalje izuzetno delikatne i kompleksne, te zahtijevaju pažljiv i promišljen pristup.
