Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Jelena Begović, učestvovala je na važnom ministarskom okruglom stolu koji je nosio naziv „Naučna diplomatija u svetu disruptivnih tehnologija“. Ovaj događaj deo je Globalnog ministarskog dijaloga o naučnoj diplomatiji, a održan je u Parizu, u sedištu UNESCO-a. Tokom okupljanja, diskusija je bila usmerena na istraživanje mogućnosti postavljanja politika koje će podsticati međunarodnu saradnju u oblasti tehnoloških inovacija, kao i na razmatranje naučnih i diplomatskih implikacija koje te inovacije nose.
Na početku razgovora, Begović je naglasila značaj nauke u savremenom svetu, ističući kako se nalazimo u eri brzih promena i potrebe za novim pravilima koja će voditi moderne poslove i izazove. Ova nova vrsta diplomatije, kako je naglasila, može imati ključnu ulogu u suočavanju s globalnim kriza kao što su klimatske promene, geopolitički izazovi, i razvoj novih tehnologija.
Cilj konferencije, prema rečima ministrice, jeste da istraži kako nauka može pomoći u pronalaženju rešenja za najvažnija globalna pitanja. „Nauka već sada šalje jasnu poruku: potrebno je razviti rešenja zasnovana na znanju, što će doprineti bržem ostvarivanju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija“, istakla je Begović. Dovoljno je da, kako ona veruje, nauka postane nov motor diplomatije, sa nadom da ćemo u budućnosti imati naučne ambasadore koji će predstavljati ove vrednosti na globalnoj sceni.
Takođe, tokom ovog okruglog stola raspravljalo se o ključnim principima i zajedničkim vrednostima koje bi trebalo da usmere globalnu saradnju. Učesnici su se složili da je važno raditi na smanjenju jaza između globalnog Juga i Severa kako bi se osiguralo da nove tehnologije budu korisne za društvo, a istovremeno se umanjili potencijalni rizici koji donose.
Konferencija je okupila ugledne učesnike iz više zemalja, a njihove diskusije oslikavale su raznolikost pristupa i razumevanja značaja nauke u diplomaciji. Učesnici su razmatrali konkretne primere kako bi se uspele implementirati efikasne politike koje bi podsticale naučnu saradnju, ali i zaštitalo od mogućih negativnih ispravnosti novih tehnologija.
Jelena Begović je na otvaranju ovog ministarskog dijaloga istakla da je važno kako korisnici nauke i tehnologije postanu aktivni učesnici u oblikovanju politika koje se tiču njihovog delovanja. Ona je podvukla da je veoma važno osigurati da naučne inovacije postoje u skladu sa potrebama društva, naročito u kriznim vremenima koja traže brzo i efikasno delovanje.
Ministarka je takođe naglasila da se vlade, naučne institucije i pojedinci moraju okupiti kako bi zajednički radili na pronalaženju rešenja koja će biti korisna za sve. Fokusirajući se na izazove s kojima se svet suočava, kao što su klimatske promene i nove tehnologije, cilj je stvoriti sinergiju između naučnih istraživanja i međunarodne diplomatije.
Kako se konferencija nastavila, razgovori su postali sve dublji, ističući važnost nauke kao mosta između nacija, koji može prevazići kulturne i političke razlike. Naučna diplomatija, prema rečima učesnika, ima potencijal da transformiše način na koji se globalno komunicira i rešavaju problemi, koristeći znanje kao glavnu alatku.
Ovaj događaj predstavljao je priliku i za razmenu ideja koje mogu uticati na oblikovanje budućih politika, a Begović je zaključila da je saradnja među državama ključna za postizanje trajnog mira i stabilnosti, što nauka može omogućiti kroz svoje inovacije i traganja za rešenjima.
Ministarka je na kraju izrazila nadu da će nastaviti da radi na jačanju pozicije nauke u međunarodnoj diplomatiji, afirmišući ulogu koju naučna istraživanja i inovacije mogu igrati u oblikovanju boljeg i sigurnijeg sveta za sve.
