Nedelja dodele Nobelovih nagrada započela je objavljivanjem dobitnika u oblasti medicine. Ove godine nagradu su dobili Meri Brunkov, Fred Ramsdel i Šimon Sakaguči za njihovo otkriće koje se bavi perifernom imunološkom tolerancijom. Ova tolerancija igra ključnu ulogu u tome da imuni sistem ne napada zdrave ćelije i tkiva.
Imuni sistem je naš prirodni štit protiv brojnih mikroba i stvorenja koja pokušavaju da prodru u telo. Imajući pred sobom često različite forme i strukture, neki od tih mikroba su tokom evolucije razvili sličnosti sa ljudskim ćelijama, što im omogućava da se „maskiraju“. Ali kako imuni sistem prepoznaje šta je prirodno, a šta strano? Laureati ovogodišnje nagrade identifikovali su ključne aktere u imunološkom sistemu – regulatorne T ćelije koje igraju presudnu ulogu u zadržavanju ravnoteže između imunološkog odgovora i zaštite organizma.
Oli Kempe, predsednik Nobelovog komiteta, istakao je važnost njihovog istraživanja kao presudnog za razumevanje funkcionisanja imunskog sistema i objašnjenje razloga zbog kojih se ne razvijaju autoimune bolesti kod svih ljudi.
Pre otkrića Šimona Sakagučija 1995. godine, mnogi istraživači verovali su da se imunološka tolerancija razvija samo putem eliminacije potencijalno štetnih ćelija u timusu, što se naziva centralna tolerancija. Sakaguči je pokazao da je imuni sistem mnogo složeniji nego što se ranije mislilo. Njegov rad doveo je do otkrića do tada nepoznate klase imunih ćelija koje štite telo od autoimunih bolesti.
Godinama kasnije, Meri Brunkov i Fred Ramsdel nadovezali su se na Sakagučijevo istraživanje. U ranim 2000-im, objasnili su zašto su određeni miševi posebno podložni autoimunim bolestima, otkrivši da su ti miševi imali mutaciju u genu koji su nazvali Foxp3. Takođe su pokazali da mutacije u ljudskom ekvivalentu ovog gena dovode do ozbiljnih autoimunih oboljenja, poznatih kao IPEX. Sakaguči je 2003. godine povezao njihova otkrića sa svojim radom iz devedesetih, potvrđujući da gen Foxp3 kontroliše razvoj regulatornih T ćelija.
Prema rečima komiteta, rad ovog trojca postavio je temelje za istraživanje periferne tolerancije. Ovo istraživanje ne samo da je obogatilo naše razumevanje imunoloških procesa, već je otvorilo vrata razvoju novih terapija za lečenje različitih vrsta raka i autoimunih bolesti. Takođe, otkrića su omogućila i poboljšanje procedura transplantacije organa. Mnoge od ovih terapija su trenutno u fazi kliničkog ispitivanja.
Tomas Perlman, sekretar medicinskog komiteta, rekao je kako je razgovarao sa Sakagučijem, profesorom na Univerzitetu u Osaki, pre objavljivanja nagrada, te da je on izrazio veliku zahvalnost. Zbog razlike u vremenskim zonama između Švedske i Sjedinjenih Država, Perlman je napomenuo da još nije uspeo da kontaktira Brankov i Ramsdela.
Meri Brunkov je programski menadžer na Institutu za sistemsku biologiju u Sijetlu, dok je Fred Ramsdel suosnivač biotehnološke kompanije Sonoma Biotherapeutics, smeštene u San Francisku.
U međuvremenu, prošle godine Nagrada je dodeljena američkim naučnicima Viktoru Ambrosu i Geriju Ruvkunu za njihov rad na mikroRNK-ima, molekulima koji regulišu funkcije ćelija. U 2023. godini, nagradu su dobili Katalin Kariki i Druu Vajsman za razvijanje vakcina zasnovanih na glasničkoj RNK (mRNK), što je od vitalnog značaja u borbi protiv kovida-19.
Nagrada u medicini uključuje novčani iznos od 11 miliona švedskih kruna, što je otprilike 1 milion dolara. Ove nagrade ne samo da slave izuzetna dostignuća u nauci, već takođe otvaraju nove mogućnosti za istraživanje i razvoj u oblasti medicine, pružajući nadu za unapređenje zdravstvene zaštite širom sveta.
