Srbija i Mađarska nedavno su potpisale sporazum o strateškoj saradnji u oblasti odbrane, što otvara nove mogućnosti za vojne aktivnosti i saradnju između ovih zemalja. Sporazum, potpisan 1. aprila ove godine u Beogradu, obezbeđuje okvir za zajedničke vojne vežbe, kao i vojno-tehničku saradnju u nabavci naoružanja. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izrazio je optimizam povodom ovog sporazuma, smatrajući ga korakom ka stvaranju vojne alijanse između Srbije i Mađarske.
U sjeni ovog sporazuma, predsednik Republike Srpske (RS), Milorad Dodik, najavio je da će predložiti uključivanje RS-a u vojni sporazum između Srbije i Mađarske. Ovu informaciju izneo je tokom obraćanja medijima u Banjoj Luci. Dodik, koji je trenutno pod presudom Suda Bosne i Hercegovine, rekao je da će na proširenoj sednici vlade RS tražiti odobrenje za slanje zahteva za pridruživanje ovom sporazumu.
„Republika Srpska nikada ne smije da prihvati da bude deo NATO-a. Na sutrašnjoj sednici Vlade Srpske tražićemo da se uključimo u vojnu i bezbednosnu saradnju sa Srbijom i Mađarskom. Na to imamo pravo“, izjavio je Dodik. Ovaj potez dolazi u trenutku kada se Dodik suočava sa ozbiljnim pravnim izazovima, nakon što je prvostepeno osuđen na godinu dana zatvora zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH.
Dodikovi pokušaji da poveže RS sa vojnim sporazumom Srbije i Mađarske dolaze u jeku političke krize, koja je izazvana njegovim pravnim problemima. Osim njega, na udaru je i nekoliko drugih visokih zvaničnika RS, uključujući premijera Radovana Viškovića i Nenada Stevandića, predsednika entitetske skupštine. Oni se suočavaju sa optužbama za krivično delo „napad na ustavni poredak“ zbog odluke Narodne skupštine RS, koja je usvojila zakone kojima se zabranjuje delovanje državnih institucija pravosudja i sigurnosti u ovom entitetu.
Prema informacijama iz Tužilaštva BiH, posle usvajanja navedenih zakona, traženo je pritvaranje Milorada Dodika i ostalih optuženih. Sud BiH je ranije prihvatio zahtev Državnog tužilaštva za raspisivanje međunarodne poternice protiv njih, no do sada Interpol nije izdao poternicu.
Uprkos ovim pritiscima, Dodik se ne predaje i nastavlja da jača svoj narativ o autonomiji RS. Njegovi zagovornici tvrde da je vojska ključni element za očuvanje entitetske sigurnosti, naročito u svetlu nedavnih regionalnih tenzija. Sasvim jasno, njegovo zalaganje za vojnu saradnju sa Srbijom i Mađarskom može se razumeti kao pokušaj jačanja vojnog potencijala RS-a u odnosu na druge entitete i državne institucije.
Strateške vojne saradnje između Srbije i Mađarske dolazi u trenutku kada je u regionu prisutna zabrinutost zbog sve većeg vojnog angažovanja NATO-a, kao i u kontekstu geopolitike koja se menja. Analitičari smatraju da je Dodikov potez povezan sa željom da se održi određeni nivo samostalnosti entiteta u svetlu pritisaka sa strane međunarodnih institucija i državnog aparata BiH.
Kako se politička situacija u regionu razvija, ostaje da se vidi koliko će Dodik uspeti da realizuje svoje planove o uključivanju RS-a u vojnu saradnju s Mađarskom i Srbijom. Ipak, jasno je da su regionalne tenzije i pravne posledice koje ga prate postavile dodatne prepreke pred njegovim ambicijama. Ovaj sporazum o odbrani mogao bi dodatno radikalizovati trenutnu situaciju, što sve ukazuje na komplikovanost političkih i vojnih odnosa unutar Balkana.
