Na političkoj sceni Balkana se ponovo nameće pitanje statusa Kosova, a na umu je i povratak Donalda Trampa na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država, što može značajno uticati na odnose između SAD i Evropske unije (EU). Analitičari smatraju da će Tramp doneti novu dinamiku u dijalogu između Beograda i Prištine, posebno nakon što su se odnosi između Vašingtona i Brisela dopunili usled nesuglasica oko različitih strateških pitanja.
Timoti Les, vodeći istraživač na Univerzitetu u Kembridžu, ističe da Trampovi prioriteti uključuju odvraćanje Srbije od uticaja Kine i Rusije, te da će mu podrška Beograda biti ključna u rešavanju pitanja Kosova. On ukazuje na to da će Tramp možda preuzeti vodeću ulogu u tim pregovorima, potpuno marginalizujući Ohridski sporazum koji je trenutno na snazi, ali se pokazuje kao neefikasan.
Prema Lesovim rečima, Tramp će najverovatnije preuzeti vođstvo koje nije postojalo u vreme dok se EU trudila da posreduje između strana. Posebno podseća na događaje iz 2017. i 2018. godine, kada je prva Trampova administracija obezbedila dominaciju u dijalogu, dok je EU ponovo pokazala nesposobnost da nudi konkretna rešenja.
Osim toga, Tramp je već uspostavio specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, Ričarda Grenela, koji je direktno angažovao SAD u pregovorima, ostavljajući EU u drugom planu. Očekivanja su takva da bi ova direktna američka diplomatija mogla da izazove jači sukob između SAD i EU u nastojanju da se definiše nova strategija za Balkan.
Milovan Drecun, predsednik Odbora Skupštine Srbije za odbranu, predviđa ozbiljan politički sukob između Vašingtona i Brisela kada je reč o rešavanju glavnih pitanja na evropskom kontinentu, uključujući ono oko Kosova. Drecun smatra da međunarodna pravila neće biti jednostavna, ali da će SAD nastojati da ne prepusti kontrolu EU, čak ni u situacijama koje su od suštinskog značaja za stabilnost Balkana.
Prema Drecunovim rečima, Balkan će ostati u fokusu američke spoljnoj politike, iako se generalno može smatrati perifernim pitanjem. On naglašava da situacija može da podstakne dalju distancu između SAD i EU, posebno u svetlu trenutnih kriznih situacija kao što su rat u Ukrajini ili klimatske promene.
Na drugoj strani, dr Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka smatra da je preuranjeno govoriti o „kraju medenog meseca“ u odnosima između SAD i EU. On podseća da postoji mnogo važnih pitanja koje obe strane moraju da reše, kao što su trgovinske tarife i NATO. Ipak, smatra da će američka administracija koja donosi odluke o Balkanu imati svež pristup, koji može uključivati ponovnu aktivaciju Grenela nakon njegovog imenovanja za specijalnog izaslanika.
Osim diplomatske tenzije, Trampov prvi mandat obeležio je potpisivanje Vašingtonskog sporazuma u septembru 2020. godine, koji je označio konkretne korake ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. U ime SAD, Tramp je uspeo da okupira srpske i prištinske zvaničnike i omogući nastavak razgovora o ekonomskim pitanjima. Neki analitičari smatraju da bi se ta praksa mogla ponovo uspostaviti, jer Tramp želi da pokaže snagom u promovisanju Washingtona kao suštinskog igrača u rešavanju pitanja statusa Kosova.
Predstojeća godina može doneti značajne promene u pristupu SAD i EU kada je reč o Balkanu. Ukoliko se Trampova vizija ostvari, može se očekivati da se dinamika političkih odnosa preusmeri, a sam dijalog o Kosovu postane još intenzivniji i kompetitivan, sa mogućim posljedicama po euroatlantske integracije regiona.
