Naučnica iz Šapca, doktorica arheologije i forenzička antropologinja Dragana Vučetić, postigla je impresivan uspeh u identifikaciji gotovo 7.000 nestalih osoba s područja Srebrenice. Ovaj važan poduhvat deo je dugotrajnog rada Međunarodne komisije za nestale osobe, koja se bavi identifikacijom žrtava srebreničkog genocida više od dva decenije. U intervjuu za Al Jazeeru, doktorica Vučetić podelila je svoja iskustva i izazove ovog značajnog posla.
Tokom godina, tim doktorke Vučetić sproveo je brojne istraživačke projekte i analize kako bi prikupili i proučili dostupne dokaze o nestalim osobama. Njihov rad uključuje forenzička ispitivanja, kao i saradnju sa članovima porodica žrtava, koji često pružaju ključne informacije za identifikaciju. „Svaka identifikacija je za nas velika pobeda, kako za porodice, tako i za društvo“, rekla je Vučetić. Ona naglašava koliko je važno vratiti identitet i dostojanstvo onima koji su izgubili svoje voljene.
Kroz godine, rad tim stručnjaka suočavao se s mnogim izazovima. Neki od njih uključuju nedostatak podataka, pristup mestima gde su ostaci pronađeni, kao i emocionalne barijere s kojima se suočavaju članovi porodica. „Moralna odgovornost koju nosimo je ogromna, i često se osećamo iscrpljeno, ali znamo da je naš posao od suštinske važnosti“, istakla je Vučetić.
Jedna od ključnih komponenti u ovom procesu je moderna forenzička tehnologija koja pomaže u analizi DNK uzoraka. „Korišćenjem savremenih metoda DNK analize, uspeli smo da potvrdimo identitet mnogih nestalih i pružimo porodicama potrebnu pravdu“, objašnjava Vučetić. Ovaj element tehnologije predstavlja značajan napredak u procesu identifikacije, omogućavajući timovima da reše slučajeve koji su nekada delovali beznadežno.
Osim tehničkih izazova, Vučetić se osvrće i na emocionalnu dimenziju svog rada. Mnoge porodice koje su izgubile svoje voljene osobe često se suočavaju s nepodnošljivom tugom i pitanjem – šta se dogodilo s njihovim najbližima. „Kada se porodice konačno sastanu sa informacijama o sudbini svojih voljenih, to je trenutak olakšanja, ali i tuge“, objašnjava ona. Zbog toga, njena misija nije samo identifikacija, već i pružanje psihološke podrške onima koji su ostali.
U intervjuu je takođe naglašена važnost javne svesti o ovom pitanju. Prema Vučetić, edukacija o događajima iz prošlosti, uključujući genocid u Srebrenici, od suštinske je važnosti za izgradnju budućnosti bez sličnih tragedija. „Mlade generacije moraju znati šta se dogodilo, kako bismo sprečili ponavljanje sličnih grešaka“, poziva ona.
Doktorka Vučetić ne gubi nadu u to da će se, uz dodatne napore i podršku društva, nastaviti put ka potpunoj identifikaciji svih nestalih. Rad njene ekipe takođe pokazuje koliko je važno institucionalno i društveno angažovanje u rešavanju ovih pitanja. Svaka identifikacija donosi nadu da sući događaji poput srebreničkog genocida mogu biti osveženi kroz priznavanje i sećanje.
U zaključku, uspesi koje je tim doktorke Vučetić postigao u poslednjih dvadeset godina predstavljaju osvetljenje na putu prema pravdi za žrtve, kao i način da se budućim generacijama prenese svest o važnosti ljudskih prava. „Naš rad je daleko od gotovog, ali svakim danom se trudimo da napravimo razliku i pomognemo onima kojima je najpotrebnije“, kaže ona s osmehom.
