Nakon višemesečnih blokada i onemogućavanja održavanja nastave na Filološkom fakultetu u Beogradu, redovna profesorka ruske književnosti i kulture, dr Kornelija Ičin, objavila je pismo u kojem iznosi svoje ozbiljne optužbe i zabrinutosti o trenutnoj situaciji na fakultetu. Ona se u pismu dotiče problema jednoumlja, cenzure mišljenja i diskriminacije, izražavajući zabrinutost zbog stanja u kojem se nalaze studenti i nastavnici.
Profesorka Ičin u svom obraćanju kolegama ističe da je motivacija za pisanje pismo došla iz nedavnog Naučno-nastavnog veća na kojem je primetila organizovanu podršku jednom studentu, koji je, prema njenim rečima, stekao „specijalni“ status na fakultetu. Ona dodaje da se stanje na fakultetu obiluje strahom, gde su studenti odustali od održavanja redovnih predavanja zbog mogućnosti medijskog linča i kontrole.
U pismu se osvrće i na to kako neki studenti dobijaju privilegije, dok drugi ostaju marginalizovani. „Ne delim studente na ‘prave’ i ‘neprave’, ni po nacionalnoj pripadnosti, ni po akademskim postignućima,“ naglašava Ičin, dodajući da se zalaže za jednakost i pravo svih studenata na obrazovanje bez obzira na okolnosti.
Jedna od ključnih tačaka koje profesorka iznosi jeste potreba za nastavom i obrazovanjem. Ona ističe da je obrazovanje temelj društva, koje omogućava pojedincu da se transformiše i napravi razliku u zajednici. „Ako obrazovanja nema, irelevantan je i biološki opstanak,“ poručuje ona, ukazujući na ozbiljnu krizu koja preti univerzitetu i celokupnom društvu.
Dr Ičin takođe kritikuje atmosferu jednoumlja koja prevladava na fakultetu, gde se mišljenja potiskuju, a sloboda izražavanja gubi. Izražava zabrinutost zbog toga što se na fakultetu favorizuju određeni principi i norme, dok se pravi humanizam i obrazovanje isključuju.
Ona smatra da je u trenutnoj situaciji potrebno uspostaviti dijalog i otvorena predavanja kako bi se studenti mogli suočiti sa izazovima koje donosi moderna društvena stvarnost. „Možda je došlo vreme da svoja najnovija dostignuća predstavimo studentima,“ piše profesorka, sugerišući da bi nastavnici trebali preuzeti aktivniju ulogu u oblikovanju akademske zajednice.
Kroz svoja razmišljanja, dr Ičin potcrtava svoje akademske vrednosti i strast prema učenju i nauci, naglašavajući da je za nju umetnost i nauka iznad ličnih interesa i apologije za situaciju na fakultetu. Na kraju svog pisma ponovo poziva kolege da se okrenu onome što je suštinsko – da se bave umetnošću, naukom i obrazovanjem, umesto da se upuštaju u pravne i birokratske igre.
Profesorka Ičin iskazuje nadu da će zajedničkim naporima svi zajedno uspeti da povrate jezik poezije i plemenitosti unutar akademskog prostora, čime će se obnoviti vrednosti koje su se, prema njenom mišljenju, zaturile usled trenutne situacije. U kontekstu njenog pisma, očigledno je da ona smatra da se jedino kroz jačanje obrazovanja i slobode mišljenja može izboriti za bolju budućnost studentske zajednice i filološkog fakulteta u celini.
