Rajan Borgvard (44) iz Viskonsina suočava se sa ozbiljnim optužbama nakon što je navodno lažirao svoju smrt i pobegao u Istočnu Evropu. Ovu situaciju obeležila je prekršajna optužnica za ometanje pravde, koja je podignuta protiv njega. Tokom poslednjeg ročišta, koje se održalo bez njegove prisutnosti, nije zakazan novi datum ili termin suđenja.
Prema izjavama šerifa, Borgvard bi mogao da se suoči sa dodatnim optužbama, a okrug traži naknadu štete u iznosu od oko 35.000 do 40.000 dolara. Njegov nestanak počeo je 11. avgusta 2024. godine, kada je s porodicom otišao u crkvu, da bi zatim napustio dom i otišao u svoju radionicu. Tada je pripremao svoje bekstvo, koje je uključivalo niz neobičnih aktivnosti.
Pripreme su podrazumevale kupovinu električnog bicikla, prsluka za spasavanje, šešira i ranaca. Takođe je sklopio novu polisu osiguranja na 375.000 dolara, nabavio drugi pasoš i izvršio nekoliko tehničkih prepravki, uključujući brisanje istorije pretrage i promenu e-mailova povezanih sa finansijama. Tokom priprema Borgvard je istraživao načine prebacivanja novca u strane banke i kontaktirao ženu za koju se veruje da je iz Uzbekistana.
Uveče, oko 22h, stigao je do Dodge Memorial Parka gde je sakrio bicikl, kacigu i ranac u šumi. Poneo je pribor za pecanje, veliku torbu i čamac na naduvavanje, a zatim se otisnuo u jezero u kajaku. Kako bi cela situacija izgledala uverljivo, planirao je da inscenira nesreću utapanja. „Sve je moralo izgledati uverljivo, kao da sam se udavio. Sve je zavisilo od toga da ljudi poveruju da sam mrtav,“ izjavio je Borgvard istražiteljima.
Na sredini jezera, bacio je telefon u vodu, preokrenuo kajak i naduvao splav kako bi inscenirao nesreću. Nakon toga, pobegao je na električnom biciklu do Medisona, zatim autobusom do Toronta. Tamo se suočio sa problemima na carini jer nije imao vozačku dozvolu, a prilikom slanja poruke ženi s kojom se dogovarao da se sastane, telefon mu se ugasio.
Nakon toga, Borgvard je otputovao za Pariz, a zatim u neimenovanu azijsku zemlju, gde ga je čekala žena sa kojom je proveo nekoliko dana u hotelu. Nakon toga, prešao je u Gruziju, zemlju koja se nalazi na raskrsnici Evrope i Azije.
U razgovoru sa istražiteljima, Borgvard je objasnio da je sve zavisilo od toga da uspe sa svojim planom. „Cela ideja bila je da prodam svoju smrt,“ rekao je. Bio je svestan da će vlasti verovatno otkriti da nije mrtav, ali je imao strategiju da odloži svoje otkrivanje što je duže moguće, ostavljajući iza sebe brojne tragove kako bi zbunio vlasti.
Ponekad je pratio vesti dok je bio u inostranstvu, a kada je primio e-mail od šerifove kancelarije, izjavio je da mu je „srce potonulo“. Vlasti su kasnije sa njegovog laptopa uspešno povratile fotografiju žene zbog koje je bežao, što je označeno kao greška koju nije smeo da napravi.
Borgvardova inscenacija lažne smrti postavlja ozbiljna pitanja o pravdi i posledicama koje ovakvi postupci nose za društvo. Sa blatnim skandalima u pozadini, svet se suočava sa ozbiljnim preprekama u sprovođenju pravde, dok se njegov slučaj nastavlja odmotavati u pravnom postupku koji ga očekuje.
