Kina i Indija obustavile su martovske nabavke ruske nafte zbog povećanja troškova isporuke, uzrokovanih novim američkim sankcijama. Prema izveštajima Rojtersa, ovi potezi su uzrokovani strahom trgovaca i luka u ovim zemljama od saradnje sa sankcionisanim brodovima. Američko ministarstvo finansija je 10. januara uvelo nove sankcije koje su se usmerile na ruski lanac snabdevanja naftom. Ove sankcije su rezultirale povišenjem cena transporta, dok su se mnogi kupci u Kini i Indiji klonili brodova koji su bili na crnoj listi.
Nove sankcije obuhvataju 183 plovila, uključujući tankere koje je Rusija koristila kako bi izbegla zapadne cene nafte. Kao rezultat, troškovi isporuke Aframax tankera, koji mogu preneti oko 100.000 metričkih tona, znatno su porasli. Naime, troškovi isporuke za kineske rafinerije su odjednom porasli na između 6,5 i 7,5 miliona dolara, dok su za Indiju narasli na 9 do 10 miliona dolara. Ponude za rusku naftu ESPO Blend su se u martu povećale na premije od 3 do 5 dolara po barelu, dok se cena nafte Brent kretala oko 77,30 dolara po barelu.
Indijske rafinerije nisu primile nove ponude za mart, što dodatno otežava situaciju. Šef finansija Bharat Petroleuma, Vetsa Ramakrišna Gupta, naveo je da trgovci koji se bave ruskom naftom trenutno ne nude nove isporuke. Unatoč sankcijama, neki brodovi koje su SAD stavile na crnu listu i dalje uspevaju da isporučuju naftu u Kinu i Indiju, koristeći se izuzećem, iako se suočavaju sa kašnjenjima u lukama.
Sankcije podrazumevaju i prelazni period koji omogućava brodovima pod sankcijama da istovare rusku naftu do 27. februara. Plaćanja za naftu na ovim plovilima moraju biti odobrena do 12. marta. Izvori iz konsultantske kuće FGE nagovestili su da će rafinerije u kineskoj provinciji Šandong izgubiti do milion barela sirove nafte dnevno zbog novih mera koje su pale na uvođenje sankcija, dok za Indiju procenjuju da će se suočiti sa smanjenjem od oko 450.000 barela dnevno.
U prethodnim mesecima, Indija je doživela smanjenje u ponudi ruske nafte u poređenju sa ranijim mesecima, a rafinerije sada traže alternativne izvore naftnog snabdevanja sa Bliskog istoka, Afrike i SAD-a. Očekivanja su da će se situacija u vezi sa ruskim snabdevanjem dodatno pogoršati, prema analizi viši analitičar Kplera, Sju Muju, koji predviđa da će kineski uvoz ruske nafte ostati nizak u narednim nedeljama.
Prema podacima, Rusija planira da upravlja sa najmanje 600 tankera „flote u senci“ do 2023. godine, pri čemu se najnovije sankcije nikako ne bi mogle ne primetiti, jer se procenjuje da utiču na oko 10% globalne flote tankera za naftu. U protekloj godini, ruska nafta činila je značajan deo između 36% indijskog i gotovo 20% kineskog uvoza. Takođe, sankcije su se proširile i na desetine trgovaca i osiguravajućih kuća, kao i na ključne ruske naftne kompanije, Gasprom njeft i Surgutnjeftegaz.
Kremlj je dao jasne naznake da će učiniti sve što može da „minimizira“ uticaj američkih sankcija, ali trenutačno situacija u povezivanju ruske nafte sa azijskim tržištima ostaje nesigurna. U svetlu ovih događaja, stručnjaci i analitičari prate razvoj situacije, kako bi ocenjivali moguće posledice po globalno tržište energenata, a posebno na relaciji Rusija-Kina-Indija- SAD.
