Džin Hekmen i njegova supruga Betsi Arakava pronađeni su mrtvi u njihovoj kući u Santa Feu, Novom Meksiku. Policija je saopštila da su tela otkrivena u različitim sobama, a da je očigledno bilo reči o gotovo trenutnoj smrti. Našli su Hekmena (95) u toaletu, dok je njegova 63-godišnja supruga Betsi pronađena u kupatilu pored grejača. Tokom uviđaja, detektivi su uočili otvorenu bocu leka na radnoj površini pored Arakave, a tabletama su bile rasute oko nje. Zvaničnici nisu našli nikakve naznake da su oboje upucani ili imali ozbiljnije povrede.
Lokalni dobavljač gasa je sarađivao sa šerifovim odeljenjem kako bi istražio moguću povezanost gasa sa smrtima. Komunalna kompanija je izvršila testove gasovoda u kući, ali nije pronašla znakove curenja. Detektiv je napomenuo da ljudi izloženi curenju gasa ili ugljen-monoksidu možda neće pokazivati očigledne znakove trovanja, ali nisu otkriveni očiti tragovi bilo kakvog problema sa gasom.
Incident je prijavio radnik koji je došao na rutinsko održavanje i primetio otvorena ulazna vrata. Nakon što je otkrio tela, odmah je pozvao policiju. Dvojica radnika su izjavila da su retko viđali vlasnike i da su sa njima komunicirali pre oko dve nedelje. Pored njihova dva živa psa, policija je pronašla i mrtvog nemačkog ovčara u ormanu u kupatilu blizu Arakave.
Džin Hekmen je tokom svoje karijere dobio prestižne nagrade, uključujući dva Oskara i četiri Zlatna globusa, uspostavljajući se kao jedan od najvećih glumaca svoje generacije. Njegova karijera započela je samo u tridesetim godinama, kada je postao zapažen zahvaljujući autentičnosti i talentu. Najveća slava došla mu je ulogom detektiva Popaja Dojla u filmu „Francuska veza“ iz 1971. godine, za koju je osvojio Oskara za najboljeg glumca. Drugi Oskar dobio je za sporednu ulogu šerifa Mala Dageta u vesternu „Neoprostivo“ iz 1992. godine.
Osim toga, Hekmen je stekao popularnost kao Leks Lutor u filmovima o Supermenu, a bio je i deo zapaženih ostvarenja kao što su „Prisluškivanje“ i „Misisipi u plamenu“. Mnogi se sećaju njegovog putovanja do uspeha, koje je započeo kada je odlučio da postane glumac u svojoj tridesetoj godini. Išao je na školu glume u Pasadeni gde je upoznao poznate glumce, a zatim se preselio u Njujork da bi započeo karijeru na Brodveju pre nego što je prešao na film.
Njegov prvi film bio je „Lilit“, u kojem je igrao sa Vorenom Bitijem, a ubrzo posle toga usledile su uloge u filmovima poput „Boni i Klajd“, za koji je bio nominovan za Oskara. Ubrzo je postao ugledni član filmske industrije, sa još jednim nominacijom za Oskara u filmu „Nikad nisam pevao za svog oca“.
Betsi Arakava, koja je bila pijanistkinja, takođe je imala značajnu ulogu u njegovom životu. Dok su Hekmenovi prijatelji i saradnici izražavali tugu zbog gubitka, reditelj Frensis Ford Kopola opisao je Hekmena kao velikog umetnika čije će nasleđe živeti i dalje. Velelepnost njegova rada inspirisala je mnoge.
Takođe, su se na društvenim mrežama oprostili i drugi poznati ličnosti poput Vajole Dejvis koja ga je sa nostalgijom pominjala kroz njegove kultne uloge. Klint Istvud izrazio je duboku tugu zbog vesti o smrti Hekmena, naglašavajući koliko će mu nedostajati. Ovaj gubitak potresa svoju zajednicu i sve one koji su gledali njegov rad kroz višedecenijsku karijeru.
