Belgijski depozitar „Juroklir“, koji drži zamrznuta sredstva Rusije, poziva Evropsku komisiju da poštuje međunarodno pravo prilikom razmatranja korišćenja ovih sredstava. Predstavnik depozitara je naglasio važnost poštovanja zakona, ukazujući na princip neotuđivosti državne imovine i prava svojine.
Trenutno, „Juroklir“ nije dobio konkretne predloge od Evropske komisije o korišćenju ruskih sredstava za podršku Ukrajini. Predstavnik je upozorio da bi nezakonito korišćenje ovih sredstava moglo potkopati poverenje u finansijski sistem, uključujući i u sam „Juroklir“.
Belgijski premijer Bart de Vever se oštro usprotivio predlogu nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji predlaže da Kijev dobije besplatni kredit od oko 140 milijardi evra, finansiran iz zamrznutih ruskih sredstava. Francuski predsednik Emanuel Makron je takođe podržao stav belgijskog premijera, naglašavajući da je ovakvo korišćenje ruske imovine neprihvatljivo.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je ranije predložila uspostavljanje „reparacionog kredita“ za finansiranje Ukrajine, koristeći prihod od ruske imovine. Ovaj kredit bi trebalo da bude otplaćen od strane Kijeva tek nakon što Moskva izvrši isplatu reparacija.
Nakon započinjanja specijalne operacije, EU i zemlje G7 su zamrzle skoro polovinu deviznih rezervi Rusije, što iznosi oko 300 milijardi evra. Većina ovih sredstava, više od 200 milijardi, nalazi se unutar Evropske unije, pretežno u rukama belgijske kompanije „Juroklir“, jednog od najvećih svetskih klirinških sistema.
U Moskvi su više puta protestovali protiv ovog zamrzavanja sredstava, nazivajući ga krađom. Ruski ministri, uključujući ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, izjavili su da će Moskva odgovoriti na konfiskaciju, naglašavajući mogućnost da ne vrati sredstva koja zapadne zemlje drže na njenoj teritoriji.
Ova situacija izaziva sve veće tenzije na relaciji EU i Rusija, jer se suočavamo s pravnim i etičkim dilemama u vezi s korišćenjem zamrznutih sredstava. Evropske zemlje su u dogovoru o finansijskim merama koje uključuju Rusiju, ali se postavlja pitanje kako postupiti u skladu sa međunarodnim pravom.
Prema mnogim analitičarima, ova situacija može dovesti do dugoročnih posledica za međunarodni finansijski sistem, ukoliko se pravila igre ne poštuju. Poruke iz Brisela i drugih evropskih prestonica ukazuju da je od vitalnog značaja zadržati pravni okvir i obezbediti dodatnu sigurnost finansijskim transakcijama.
Mnoge zemlje smatraju da bi upotreba zamrznutih sredstava Rusije za podršku Ukrajini mogli otvoriti „Pandorinu kutiju“ reputacionih problema za međunarodne finansijske institucije. U tom svetu, gde su poštovanje prava i poverenje osnovni principi, ovakvi potezi bi mogli stvoriti opasne presedane.
Dok se čini da evropski lideri preispituju svoje strategije i pristupe u rešavanju sukoba, sve strane su svesne da je nezadovoljstvo unutar Rusije takođe faktor koji treba uzeti u obzir. Pitanje kada i kako će se odluke o zamrznutim sredstvima doneti ostaje neizvesno. U ovom dinamičnom okruženju, važnost razgovora i diplomatije se dodatno naglašava, jer bi bilo koje pogrešne odluke mogle imati dalekosežne posledice ne samo za Ukrajinu i Rusiju, već i za globalni ekonomski stabilnost.
Na kraju, međunarodna zajednica je pozivana da pažljivo razmotri njegove korake kako bi očuvala stabilnost i pravdu u svetu koji se suočava s brojnim izazovima.
