Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp je tokom svoje kampanje jasno postavio svoj ekonomski plan, koji uključuje niz kontroverznih mera. Tramp je najavio produženje postojeće poreske politike, kao i nova smanjenja poreza, deregulaciju energetskog sektora, protekcionizam u trgovini i ambiciozni program „masovne deportacije“ imigranata bez dokumenata. Njegova politika, iako specifična, ostavlja mnoge nedoumice, posebno u pogledu opsega i načina implemetacije.
Trampove carinske politike uključuju uvođenje oporezivanja između 10% i 20% na sav uvoz i carine do 60% na robu iz Kine. Pojedini ekonomisti smatraju da bi ovakve mere mogle izazvati ozbiljne ekonomske posledice, povećavajući troškove proizvodnje i stvarajući inflaciju. Na pitanje u kojoj meri će se njegovi predlozi sprovoditi, stručnjaci su skeptični, s obzirom na Trampove promene stava tokom kampanje.
Jedan od sigurnih poteza užurbane administracije je saradnja sa Republikanskom strankom u Kongresu na proširenju smanjenja poreza koja su usvojena 2017. godine. Smanjenja poreza na dohodak i korporativne poreze u tom zakonu mogle bi postati trajna, što bi dodatno smanjilo prihod države. Tramp je takođe predložio smanjenje poreza na poslovne prihode na 15% i ukidanje poreza na prekovremeni rad, čime bi se stvorile dodatne rupe u budžetu.
Stiven Kamin, viši saradnik Američkog instituta Enterprajz, upozorava da bi dodatne poreske promene mogle povećati dug zemlje. Iako stimulativni efekti možda neće biti značajni, konzistentni fiskalni deficiti mogli bi dovesti do rasta kamatnih stopa i zagušenja privatnih investicija. „Kada će dug dostići nivo koji postaje zabrinjavajući, niko ne zna“, naglašava Kamin.
Trampov plan o „sekretarijatu za vladinu efikasnost“ pod vođstvom Ilona Maska takođe je controversial. Maske, milijarder poznat po revolucionarnim tehnologijama, je rekao da federalnu potrošnju može smanjiti za 30%, međutim, način kako bi Tramp ubedio Kongres u takve velike rezove ostaje nejasan. Smanjenja bi mogla uključivati i resurse iz socijalne sigurnosti, što bi se pokazalo kao izazov čak i za republikanske politike.
Trampova politika masovne deportacije imigranata bez dokumenata može imati pogubne posledice na ekonomiju. Prema Markusu Noland, izvršnom potpredsedniku na Institutu za međunarodnu ekonomiju Piterson, povlačenje radne snage može smanjiti proizvodnju, posebno u sektorima kao što su poljoprivreda i građevinarstvo. „To bi dovelo do povećanja cena i smanjenja proizvodnje, što može destabilizovati ključne sektore američke ekonomije“, upozorava Noland.
U okviru trgovinske politike, Trampovi predlozi o tarifama mogli bi imati negativne posledice. Iako je cilj stimulisanje domaće proizvodnje, stručnjaci kao što je Noland sugerišu da bi takve politike mogle stvoriti suprotan efekat, smanjujući industrijsku aktivnost. Visoke cene materijala rezultiraće višim troškovima proizvodnje, što će odvratiti investitore i smanjiti ekonomsku aktivnost.
Trampova ekonomska politika, iako ambiciozna, nosi sa sobom značajan rizik od destabilizacije i doesn’t bilans prema rastućem dugu zemlje. Bilo kakva implementacija njegovih planova zahtevaće strpljivu analizu i saradnju sa drugim institucijama, a konačne posledice ostaju neizvesne. Izgleda da Trampova administracija ulazi u eru sa potencijalno dubokim ekonomskim posledicama koje će oblikovati budućnost Sjedinjenih Američkih Država.
