Svetska banka (SB) je u svom Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan predviđa da će ekonomski rast zemalja tog regiona dostići 3,7 odsto u 2025. godini, što je za 0,2 procentna poena više nego što je bilo prvobitno procenjeno. Očekuje se da će ovaj rast biti rezultat povećanja potrošnje i investicija, podstaknutih rastom kupovne moći.
Vodeći ekonomista za Zapadni Balkan, Ričard Rekord, ističe da će se na srednji rok postepeno oporavljati ekonomske aktivnosti u Evropskoj uniji, što će imati ključnu ulogu u podsticaju izvoza iz ovog regiona. Međutim, region je i dalje osetljiv na usporeni globalni rast, ponovno povećanje inflacije, političku neizvesnost i ekstremne vremenske događaje.
SB preporučuje da države unaprede trgovinsku razmenu unutar regiona i sa EU, skrate vreme čekanja na graničnim prelazima, integrišu svoje platne sisteme i fokusiraju se na razvoj ljudskog kapitala. Unapređenje obrazovnih i zdravstvenih sistema je od presudnog značaja za prelazak sa srednjeg na viši nivo dohotka.
Prema podacima SB, skoro četvrtina građana zemalja Zapadnog Balkana trenutno živi u inostranstvu, pa se ocenjuje da bi bolje upravljanje globalnom radnom snagom sa Zapadnog Balkana moglo biti ključni pokretač ekonomskog razvoja u ovom regionu. Migracije, uz adekvatno upravljanje, mogu smanjiti siromaštvo, podstaći izvoz, privući investicije, stvoriti radna mesta i preneti znanje.
Doznake migranata mogu poboljšati finansijsku situaciju domaćinstava, dok povratak migranata sa naprednim veštinama može dovesti do „priliva mozgova“ u zemlje porekla. SB preporučuje zemljama Zapadnog Balkana da usvoje programe obuke za sticanje veština i mobilnosti, prošire obim bilateralnih sporazuma o socijalnom osiguranju, unaprede zaštitu migranata tokom ciklusa migracije i omoguće prenos kapitala, veština i tehnologija putem pripadnika dijaspore.
Korišćenje digitalnih alata i unapređenje prikupljanja podataka su takođe ključni za efikasno upravljanje migracijama i usvajanje javnih politika. Sa jačanjem ekonomskog rasta i strukturnim reformama, životni standard građana Zapadnog Balkana će se postepeno približavati onome u naprednijim ekonomijama EU, dok će unapređenje obrazovnih i zdravstvenih sistema biti od suštinskog značaja za dalje napredovanje regiona.
