Predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević gostovao je na Informer televiziji, gde je komentarisao ekstremističko ponašanje blokadera, kao i reakciju Srbije u teškim trenucima za Crnu Goru. Njegove reči su otvorile brojna pitanja o trenutnim političkim odnosima između Srbije i Crne Gore, kao i o širem kontekstu regionalne stabilnosti.
Knežević je naglasio ironičnu situaciju u kojoj bi blokaderi mogli proglasiti predsednika Srbije Aleksandra Vučića za čoveka godine, ukoliko bi se pridružio njihovom narativu. Prema njegovim rečima, „da se Vučić poklonio Dodiku, aplaudirali bi mu“, dok u isto vreme zameraju svaku srpsku akciju koju ne odobravaju. Njegova izjava o Toninu Piculi, kao i o Kurtiju, osvetljava duboku podelu među političkim akterima, ali i širu sliku o tome kako se tumače nacionalni identitet i politička pripadnost.
Govoreći o istorijskim paralelama, Knežević je uporedio trenutne događaje sa onima iz 1995. godine, kada, kako tvrdi, političke elite nisu dozvoljavale slobodu kretanja Srbima. On smatra da je današnja Crna Gora emulacija tog antisrpskog narativa koji je počeo ranih 2000-ih. Izrazio je čvrstu sumnju u to da su celokupne promene u regionu išle na ruku srpskom narodu, insistirajući na potrebi za snažnim odgovorom na pretnje koje dolaze sa svih strana. „Ono što se dešava Dodiku je flagrantan pokušaj dezintegrisanja srpskog naroda“, tvrdi Knežević.
Jedan od ključnih trenutaka emisije bilo je njegovo mišljenje o angažovanju srpskog helikoptera za gašenje požara u Crnoj Gori. Naglasio je kako su neki politički krugovi želeli da zlo bude veće, i da bi im bilo draže da je cela Crna Gora izgorela nego da je srpski helikopter intervenisao. „Naš helikopter je imao više radnih sati od svih drugih helikoptera zajedno“, istakao je, naglašavajući kompleksnost operacije zbog mesta sakupljanja vode.
Osim toga, Knežević je kritikovao ideju da se angažuju NATO helikopteri umesto srpskih, objašnjavajući da je Srbija bila jedina zemlja koja je brzo reagovala na zahtev za pomoć. Njegovo viđenje situacije nameće pitanje o efetivnosti NATO pakta u kriznim situacijama, ističući da pomoć iz tog vojnog bloka nije viđena u prethodnim prirodnim katastrofama niti u drugim aspektima, poput turizma ili investicija. „Pomaže nam najviše Srbija,“ naglasio je Knežević, što ukazuje na bliskost između dve zemlje unatoč trenutnim političkim tenzijama.
Ovaj razgovor otvara i mnogo dublje političke i nacionalne dileme. Srpski nacionalni identitet, kako Knežević vidi, jeste stavljan na test kroz različite krize i izazove koji su se javljali kroz godine. Izgleda da su ponekad istorijski narativi oblikovali percepciju političkih aktera, i Knežević se trudi da podstakne onaj deo javnosti koji veruje u jedinstvo i solidarnost među Srbima.
Na kraju, Kneževićev nastup na Informeru čini se da je poziv na akciju za srpski narod, da se odupire pretnjama dezintegracije i da se okupi oko zajedničkih vrednosti. Njegove reči mogu se smatrati i kao poziv na jačanje veza između Srba iz Crne Gore i Srbije, sa jasnom porukom da je jedinstvo ključno u suočavanju s izazovima budućnosti.
