U sredinu sedmice u Vašingtonu započela je primena novih američkih carina u visini od 25 procenata na sav uvezeni čelik i aluminijum. Ovaj potez označava ukidanje prethodnih izuzeća koja su se odnosila na niz saveznika Sjedinjenih Američkih Država. Carine se primenjuju na uvoz iz Argentina, Australija, Brazil, Velika Britanija, Kanada, Japan, Meksiko, Južna Koreja i Evropska unija. Predsednik Donald Tramp je izjavio da se ovim izmenama cilja na smanjenje uvoza čelika iz pomenutih zemalja, koje prema njegovim rečima, preti američkoj nacionalnoj bezbednosti.
Kanada, koja je jedan od glavnih izvoznika čelika i aluminijuma u SAD, brzo je uzvratila implementacijom recipročnih carina na američke proizvode, što uključuje čelik, aluminijum, računare, sportsku opremu i to u ukupnoj vrednosti većoj od 20 milijardi dolara. Mark Karni, budući kanadski premijer, izrazio je spremnost za direktne pregovore sa Trampom kako bi se izbegli dalji ekonomski sporovi.
Evropska unija planira da odgovori na američke carine uvođenjem tarifa na američke proizvode u vrednosti od 28 milijardi dolara, počevši od aprila. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da je EU uvek otvorena za pregovore i da veruje kako nije u interesu globalne ekonomije da se opterećuje tarifama u trenutku geopolitičke i ekonomske neizvesnosti.
Premijer Australije Entoni Albaneze nazvao je američki potez „potpuno neopravdanim“, naglašavajući da njegova zemlja neće uvesti recipročne carine, smatrajući da ovakve mere donose ekonomsku štetu i da predstavljaju recept za sporiji rast i veću inflaciju. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova takođe je osudilo američke carine, ističući da će preduzeti sve potrebne mere za zaštitu svojih interesa.
Meksička predsednica Kladuija Šejnbaum izjavila je da će njen kabinet čekati do 2. aprila pre nego što odluči o primeni recipročne carine na čelik i aluminijum. Tramp je prethodno započeo ekonomski rat s Kanadom, kao jednom od najbližih saveznika SAD, uvođenjem carina od 25 procenata na sve proizvode. On je istakao da ovom politikom vrši pritisak na Kanadu da dodatno kontroliše priliv migranata i trgovinu drogom, posebno fentanilom.
Reakcije iz Kanade bile su brzo usmerene na Trampove poteze. Zvaničnici iz provincije Ontario obavestili su da su zbog carina povećali cenu struje koju prodaju potrošačima u tri američke države. Na to je Tramp zapretio povećanjem carina na čelik i aluminijum, ali su kasniji pregovori između američkih i kanadskih zvaničnika doveli do promene kursa: Ontario je odustao od planiranog poreza na struju, a Trampova administracija je zadržala carine na trenutnom nivou od 25 procenata.
Odlazeći kanadski premijer Džastin Trudo je odgovorio na Trampove poteze carinama na američke proizvode. Mark Karni je u intervjuu izjavio da će vlada zadržati tarife sve dok Amerikanci ne pokažu poštovanje prema Kanadi i ne preuzmu kredibilne obaveze o slobodnoj i fer trgovini.
Trampov trgovinski rat sa Kanadom i Meksikom, koji se takođe suočavaju sa carinama od 25 procenata, dodatno je uzdrmao Vol strit, gde berzanski indeksi beleže značajne padove. Ove ekonomske tenzije donose zabrinutost investitorima i utiču na opštu ekonomsku stabilnost regiona.
U zaključku, trenutna politika američkih carina izaziva ozbiljne posledice ne samo za odnose između SAD i saveznika, već i za globalnu ekonomsku situaciju, sa strahovanjima o daljoj eskalaciji trgovinskih tenzija i mogućim negativnim uticajima na potrošače.
