Evropska unija je odlučila da se fokusira na povećanje uvoza gasa iz zemalja poput Sjedinjenih Američkih Država, kako bi se smanjila zavisnost od ruskih isporuka. Ova odluka dolazi usred aktuelne situacije izazvane ratom u Ukrajini, koji je značajno promenio geopolitičke relacije i pritisak na snabdevanje energijom u Evropi. Evropski komesar za energiju Dan Jorgensen istakao je da EU planira da do 2027. godine potpuno prekine sa korišćenjem ruskih fosilnih goriva. Ova politika smanjenja zavisnosti od ruskog gasa i preusmeravanje ka obnovljivim izvorima energije predstavlja ključni deo strategije Unije.
Jorgensen je naglasio da je potrebno preusmeriti finansijska sredstva, umesto da se koriste za kupovinu gasa čiji prihodi završe u „Putinovoj ratnoj kasi“. Umesto toga, EU se zalaže za povećanje sopstvene proizvodnje energije kroz ubrzane inicijative za izgradnju obnovljivih izvora energije. Naime, zbog trenutne energetske krize, postaje jasno da je tranzicija ka čistijim i održivijim izvorima energije od suštinskog značaja za budućnost.
Prelazak na obnovljive izvore nije samo deo ekološke agende, već i potez ka smanjenju energetske zavisnosti. Jorgensen je takođe naglasio da će i dalje biti potrebe za gasom, posebno u industrijama i tokom grejne sezone, kada gas ne može brzo biti zamenjen strujom. U tom kontekstu, EU će aktivno raditi na identifikaciji novih snabdevača gasa, uključujući povećanje uvoza iz Sjedinjenih Američkih Država.
Ova nova strategija je deo većeg plana EU u skladu sa klimatskim ciljevima bloka koji predviđaju postizanje neto nultih emisija do 2050. godine. Prema zakonima EU, svi evropski ugovori o gasu moraju biti završeni do 2049. godine kako bi se omogućilo postizanje ovih ciljeva. Ove promene takođe dolaze kao odgovor na sve veću potražnju za energijom i klimatske promene koje postavljaju dodatni pritisak na postojeće energetske sisteme.
EU se takođe suočava sa izazovima u vezi sa infrastrukturom potrebnom za veći uvoz gasa iz drugih zemalja. Potrebne su ulaganja u infrastrukturne projekte, kao što su terminali za ukapljeni prirodni gas, kako bi se omogućio nesmetan ulazak gasa iz SAD-a i drugih snabdevača. Osim toga, Brisel planira promene regulativa koje će ubrzati procese vezane za izgradnju potrebne infrastrukture.
Ove promene ne dolaze bez izazova. Mnoge države članice EU suočavaju se sa preprekama prilikom prelaska na obnovljive izvore. Postoji i zabrinutost oko cene i dostupnosti alternativnih izvorâ energenata, kao i politička stabilnost zemalja iz kojih se planira uvoz. Jorgensen je naglasio važnost saradnje unutar EU kako bi se osigurala energetska bezbednost i smanjila zavisnost od jednog dobavljača.
Unija nastavlja da radi na jačanju svojih energetskih politika i strategija, kako bi se suočila sa trenutnim izazovima, ali i da bi obezbedila održivu budućnost. Promene koje se kreiraju u okviru Unije ne utiču samo na cenu energije, već i na načine na koje se energija proizvodi i koristi. U ovom trenutku, trenutne mere i planovi predstavljaju ambiciozan korak ka stvaranju energetski nezavisne i održive Evrope koja će se manje oslanjati na fosilna goriva i više na obnovljive izvore.
U svetlu ovih novina, važno je napomenuti da će EU nastaviti sa aktivnostima za diversifikaciju svojih izvora snabdevanja, kao i za jačanje energetske efikasnosti u svojim članicama, kako bi se stvorila dugoročno održiva energetska strategija. Ovakvi potezi ne samo da pomažu u smanjenju zavisnosti od spoljne politike, već takođe doprinose i globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena.
