Evropska komisija je odlučila da uvede protumjere nakon što su američke carine na uvoz čelika i aluminija iz Evropske unije stupile na snagu u sredu. Ova odluka dolazi kao odgovor na potez Sjedinjenih Američkih Država, koji je Evropska komisija opisala kao neopravdan i štetan za transatlantsku trgovinu, kao i za kompanije i potrošače. Prema izjavi Komisije, ove carine često dovode do viših cena na tržištu.
U novoj situaciji, Komisija planira da aktivira postojeće protumjere protiv SAD-a, koje su ranije bile suspendovane u 2018. i 2020. godini. Ove mere ciljaju niz američkih proizvoda, uključujući motocikle, burbon i čamce, a predstavljaju odgovor na ekonomsku štetu koja se procenjuje na oko osam milijardi eura, koliko je iznosilo evropsko izvođenje čelika i aluminijuma pre uvedenih carina.
Pored aktiviranja postojećih mera, Evropska komisija je najavila i paket novih protumera za američki izvoz, čije će primene stupiti na snagu sredinom aprila, nakon konsultacija sa državama članicama i relevantnim akterima. Ukupne protumjere koje bi se primenile na izvoz iz SAD-a dostižu vrednost od 26 milijardi eura, što odgovara ekonomskom opsegu američkih carina koje iznose 28 milijardi dolara.
Ursula von der Leyen, predsednica Evropske komisije, izjavila je da su nove protumere snažne, ali i proporcionalne. Takođe je naglasila da je EU otvorena za pregovore, podsećajući na to da u trenutnim geopolitičkim i ekonomskim okolnostima nije u zajedničkom interesu opterećivati ekonomije carinama. Von der Leyen je zadužila povjerenika za trgovinu Maroša Šefčoviča da preuzme vođstvo u nastavku dijaloga sa američkom stranom, naglašavajući važnost sadržajnog razgovora.
Ove mere nisu prvi put da se Evropska unija suočava s američkim carinama. U junu 2018. godine, administracija predsednika Donalda Trumpa je prve slične carine uvela na evropski izvoz čelika i aluminija, koji je tada bio vredan oko 6,4 milijarde eura. Početkom 2020. godine usledile su dodatne carine koje su uticale na izvoz gotovo 40 miliona eura određenih proizvoda od čelika i aluminija. Evropska unija je u tom trenutku reagovala uvođenjem vlastitih protumera u vrednosti od 2,8 milijardi eura na američki izvoz.
Kao odgovor na nove američke carine iz 2020. godine, EU je takođe najavila drastične mere. Preostale protumere koje su zahtevale izvoz u vrednosti do 3,6 milijardi eura trebale su stupiti na snagu u junu 2021. godine, ali je EU, u nastojanju da se postigne dogovor sa američkom stranom o uvođenju carinskih kvota za njene izvoznike, suspendovala ove mere do 31. marta 2025. godine.
Ova situacija pokazuje napetosti koje postoje između SAD-a i Evropske unije kada je reč o trgovinskim politikama i carinama. Odnos između ovih dvaju ekonomskih blokova ostaje kompleksan, s obzirom na ekonomske posledice koje ovakve odluke mogu izazvati.
Evropska komisija i dalje teži dijalogu s Amerikom kao načinu za rešavanje ovih ekonomski izazovnih pitanja, oslanjajući se na istorijske veze i zajedničke interese koje EU i SAD dele. U ovom trenutku, jasna je namera EU da zaštiti svoje tržište i potrošače, ali i da brzo reaguje na promene koje dolaze iz Vašingtona. Ova tema trgovinskih odnosa sigurno će ostati centralna u narednim mesecima, dok se očekuje nastavak pregovora i analiza uticaja ovih mera na oba tržišta.
