Njemačka, kao jedna od najbližih saveznica Izraela, suočila se sa ozbiljnim kritikama nakon nedavnog bombardiranja škole u Gazi, u kojem je poginulo 33 ljudi, među kojima i veliki broj dece. Ove nedelje, čelnici zemalja Evropske unije pooštrili su svoj stav prema Izraelu, označivši nova bombardovanja kao „neprihvatljiva“ i „odvratna“. Iako je ton kritike postao snažniji, konkretni efekti ove promene na politiku prema Izraelu ostaju nejasni.
U ponedeljak, kancelar Friedrich Merz izrazio je svoje duboko nerazumevanje za vojne akcije izraelske vojske u Pojasu Gaze. Njegova izjava označila je prvi put kada je lider jedne od glavnih zemalja podrške Izraelu otvoreno doveo u pitanje ciljeve vojne operacije usmerene na civilno stanovništvo. Merz je rekao: „Iskreno ne razumem to što izraelska vojska trenutno radi u Pojasu Gaze i ne vidim koji je cilj njenog delovanja na civilno stanovništvo na ovaj način.“
U utorak, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen osudila je izraelske vojne akcije, posebno bombardovanje škole koja je služila kao utočište za raseljene palestinske porodice. Izjavila je da je „intenziviranje izraelskih vojnih operacija u Gazi i uzrokovanje smrti civila, uključujući decu, odvratno“. Ove izjave predstavljaju značajnu promenu u retorici EU nakon što su mnogi evropski lideri u početku izrazili solidarnost sa Izraelom nakon napada Hamasa 7. oktobra.
Ova promena u tonu izazvala je komentare diplomata i analitičara. Julien Barnes-Dacey iz think tanka Evropskog vijeća za vanjske odnose ukazuje na „duboku promenu u evropskom javnom mnijenju“ i ističe kako su poslednjih sedmica postali očigledni znaci promene. Ipak, ostaje otvoreno pitanje kako će se ove nove poruke prevesti u konkretne akcije.
Njemačka je, kao glavni dobavljač oružja Izraelu nakon Sjedinjenih Američkih Država, odbila zahteve za obustavu oružane prodaje. Ipak, ministar vanjskih poslova Johann Wadephul je naglasio da postoje granice koje se ne smeju prekoračiti. On je izjavio: „Branimo međunarodno humanitarno pravo svuda. Ako primetimo kršenja, naravno da ćemo reagovati i nećemo isporučivati oružje koje bi moglo dovesti do novih kršenja.“
Prošle nedelje, Berlin se usprotivio Briselu u vezi sa zahtevom za reviziju Sporazuma o pridruživanju između EU i Izraela, koji je pokrenula šefica vanjske politike EU, Kaja Kallas. Evropska komisija pokrenula je ovu reviziju kako bi procenila poštuje li Izrael ljudska prava i demokratska načela.
Iako su neki predložili da bi prestanak prodaje oružja mogao biti korak prema strožijem stavu EU-a, analitičari smatraju da je prerano govoriti o promeni politike. Kristina Kausch iz German Marshall Funda naglašava: „Važno je delovanje, a ne samo reči.“
Nekoliko zemalja EU, kao što su Belgija, Irska i Španija, mesecima traže čvršću politiku prema Izraelu. Belgijski ministar vanjskih poslova Maxime Prevot je izjavio: „Moje lično mišljenje je da ovo sve više liči na genocid. Ne znam koje se još strahote trebaju dogoditi pre nego što se usudimo nazvati to tako.“ Optužbe za genocid prema Palestincima dolaze od različitih izvora, uključujući UN i organizacije za ljudska prava, a neki francuski pisci, uključujući dobitnike Nobelove nagrade, takođe su se pridružili tom apelu.
Jedan od mogućih konkretnih izraza ove promene tonaliteta moglo bi biti priznanje Palestine kao države, što razmatra Francuska uoči planirane međunarodne konferencije UN-a u junu. Julien Barnes-Dacey zaključuje da iako trenutni uticaj možda neće biti neposredan, promene u stavu EU mogu uticati na izraelsku politiku, ukoliko Izrael postane svestan da više ne uživa slobodu delovanja kakvu je imao do sada.
