Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izneo je tokom intervjua za list Komersant ozbiljne optužbe protiv evropskih zemalja, sugerišući da želja za nastavkom sukoba u Ukrajini može dovesti do rata inspirisanog američkim predsednikom Donaldom Trampom. Prema rečima Lavrova, evropski lideri, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona, pokušavaju da obezbede da situacija u Ukrajini postane „rat Donalda Trampa“, navodeći da su oni zabrinuti zbog gubitka svojih ekonomskih resursa.
Nalazimo se u trenutku kada EU ignoriše pozive Rusije da se razgovara o dronovima koji su uzrokovali incidentne situacije u vazdušnom prostoru nekoliko evropskih država. Lavrov je istakao da evropska strane preuveličavaju pretnju koju predstavljaju dronovi, napominjući da većina njih ne nosi borbeni teret. On smatra da francusi namerno gube perspektivu stvarnosti, smatrajući da njihovo negiranje ruske odgovornosti ne može da uspe.
Takodje, Lavrov je prokomentarisao vest da Rusija navodno lansira dronove sa tankera za naftu, rekavši da je to „neprihvatljivo i intelektualno neozbiljno“. U njemu je izražena zabrinutost da je Evropa, predvođena Nemačkom, spremna da žrtvuje svoje ekonomske interese zarad političkih ciljeva protiv Rusije. „Ranije su predviđali da će Rusija napasti pre 2030. godine, a sada su promene doveli do prognoze pre 2036. godine“, kaže Lavrov.
Ministar je takođe govorio o potencijalnim vojnim isporukama iz Amerike, posebno naglasivši da bi isporuka raketa „Tomahavk“ Ukrajini značila „kolosalnu štetu“ za odnose između Moskve i Vašingtona, koji su ionako na niskom nivou zbog politike bivšeg predsednika Džoa Bajdena. Lavrov naglašava da je jasno da američka administracija nije razmišljala o opasnostima ovog poteza, stavljajući u rizik ceo region.
On je takođe uverio da Rusija nije tražila sastanak s američkom administracijom kako bi se razgovaralo o ovim pitanjima. Umesto toga, izražava pretpostavku da postoje „pametni i iskusni ljudi“ u SAD koji razumeju ozbiljnost situacije. Lavrov je podsetio na Trampove izjave koje naglašavaju želju za smanjenjem eskalacije, ukazujući na to da se okrenuo pitanjima koja se tiču ljudskih života i saradnje.
Trampova retorika, prema Lavrovu, jasno ukazuje na želju za razrešavanjem situacije koja se tiče Ukrajine, jer je on nasleđuje kao težak problem. „Tramp želi da reši ovaj problem kako bi otvorio put za punu saradnju sa Rusijom“, poručuje Lavrov. On tvrdi da Tramp naglašava da se ne slaže s načelima koje su postavili „Bajdenovci“ i njihovi evropski saveznici.
U kontekstu Trampove administracije, ministre je posebno zanimala mogućnost angažovanja specijalnog izaslanika SAD za Bliski istok, Stiva Vitkofa, u rešavanju ukrajinske krize. Lavrov je izrazio nadu da bi Vitkof mogao da doprinese razumevanju situacije, s obzirom na njegovo prethodno iskustvo na Bliskom istoku. „Bili bismo oduševljeni da ga vidimo u Ukrajini, jer je on zaista veoma inteligentan čovek“, ističe Lavrov.
Sve u svemu, Lavrovova izlaganja odražavaju duboku zabrinutost Rusije oko trenutnog stanja međunarodnih odnosa, kao i potencijalnih posledica koje bi mogle nastati usled dodatnih vojnosledbenih akcija sa strane Sjedinjenih Država. On naglašava da je važno nastaviti razgovore i preuzeti odgovornost za smanjenje tenzija, kako bi se obezbedila stabilnost u regionu.
