Minimalna plata u Hrvatskoj u januaru 2023. godine iznosila je 970 eura, što je manje u poređenju sa Slovenijom gde je minimalna plata dostigla 1.278 eura. Ovi podaci potiču iz istraživanja Eurostata koje se bavi analizom minimalnih plata unutar Evropske unije (EU). U ovom kontekstu, jasno se vide velike razlike između zemalja članica kada je reč o minimalnim zaradama.
Prema izveštaju, minimalna plata na nacionalnom nivou je zakonski određena u 22 od 27 zemalja EU. Izuzeci uključuju Dansku, Italiju, Austriju, Finsku i Švedsku, koje nemaju pravno utvrđene minimalne zarade. Istraživanje je pokazalo da je u januaru 10 zemalja EU imalo minimalnu platu koja je bila ispod 1.000 eura mesečno, uključujući Bugarsku sa najnižom minimalnom platom od 551 euro. Ostale zemlje sa minimalnim platama ispod tog praga su Mađarska (707 eura), Latvija (740 eura), Rumunija (814 eura), Slovačka (816 eura), Češka (826 eura), Estonija (886 eura), Malta (961 eura), Grčka (968 eura), i Hrvatska (970 eura).
Kategorija minimalnih plata između 1.000 i 1.500 eura uključuje Kipar sa 1.000 eura, Portugal sa 1.015, Litvaniju sa 1.038, Poljsku sa 1.091, Sloveniju sa 1.278, i Španiju sa 1.381 eura. Ovi podaci ukazuju na to kako se različite privrede unutar EU bave pitanjima minimalnih plata i podrške radnicima.
Zemlje koje imaju minimalnu platu veću od 1.500 eura mesečno uključuju Francusku sa 1.802 eura, Belgiju sa 2.070 eura, Nemačku sa 2.161 eura, Holandiju sa 2.193 eura, Irsku sa 2.282 eura, i Luksemburg koji prednjači sa minimalnom platom od 2.638 eura. Ove velike razlike između zemalja sa višim i nižim minimalnim platama ukazuju na ekonomske razlike koje postoje unutar EU, ali i na različite pristupe vlada prema zaštiti radnika.
Izveštaj Eurostata takođe naglašava da su razlike u minimalnim platama unutar EU 4,8 puta veće kada se uporedi najniža plata u Bugarskoj sa najvišom u Luksemburgu. Ipak, kada se uzmu u obzir razlike u troškovima života, razlike u platama postaju manje izražene. Koristeći veštačku valutnu jedinicu poznatu kao PPS (Purchasing Power Standard), koja neutralizuje razlike u opštem nivou cena, minimalne zarade variraju od 878 PPS mesečno u Estoniji do 1.992 PPS u Nemačkoj. Ovo znači da je najviša minimalna plata u EU 2,3 puta veća od najniže.
Ovi rezultati otvaraju pitanja o pravima radnika i životnom standardu unutar EU. Dok zemlje kao što su Irska, Luksemburg i Holandija uživaju u znatno višim minimalnim platama, radnici u istočnim delovima Europe često se bore sa nižim platama koje nisu u skladu sa troškovima života. Ovo ukazuje na potrebu za reformama koje bi mogle omogućiti bolju ravnotežu i pravedniji životni standard za sve radnike u EU.
Društveni akteri, uključujući sindikate i nevladine organizacije, pozivaju vlade da preispitaju svoje pristupe određenju minimalnih plata i razmotrenja načina na koje se one mogu povećati, posebno u zemljama sa nižim platama. U vreme kada se suočavamo sa inflacijom i povećanjem troškova života, važnost adekvatnih minimalnih plata postaje još naglašenija.
U zaključku, podaci o minimalnim platama u EU jasno ukazuju na razlike koje još uvek postoje i izazove sa kojima se suočavaju radnici u različitim zemljama. Potrebno je kolektivno delovanje, nadležnih institucija, kako bi se osiguralo da svi radnici imaju pristojne životne uslove i platu koja odgovara njihovom radu.
