IAKO se roming poslednjih godina znatno pojednostavio, ova tema i dalje izaziva brojne nedoumice, pogrešna uverenja i ponekad neprijatna iznenađenja na računu.
Od 2017. godine, korisnici iz Evropske unije ne plaćaju dodatne troškove za roming unutar Unije. Model „Roam Like At Home“ postao je aktuelan i u regionu Zapadnog Balkana od 1. jula 2021. godine. Ovaj sporazum omogućava korisnicima u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Albaniji, Severnoj Makedoniji i na teritoriji AP KiM da koriste svoje mobilne usluge pod istim uslovima kao u domaćoj mreži. Međutim, često se previdi da Hrvatska nije deo ovog sporazuma, što može rezultirati dodatnim troškovima.
Stručnjaci iz A1 Srbija savetuju korisnike da budu pažljivi prilikom korišćenja rominga. Prvo i osnovno pravilo je da korisnik sam upravlja svojim uređajem tako što može uključiti ili isključiti roming, dozvoliti prenos podataka i pratiti svoju potrošnju. Pre putovanja, korisnicima se preporučuje da se informišu o tarifama svog operatora za odabranu destinaciju. Takođe, korišćenje roming paketa koje nude mobilni operateri može biti najpovoljnija opcija za neometano korišćenje interneta i poziva dok su u inostranstvu.
Kako bi se izbegli neplanirani troškovi, korisnicima se preporučuje da isključe prenos podataka u romingu ako im nije neophodan. Takođe, obavezno treba isključiti automatsko ažuriranje aplikacija i izbegavati preuzimanje sadržaja koji zahteva visoke protoke podataka, kao što su video zapisi ili velike fotografije.
Ako uređaj omogućava Wi-Fi, korisnicima se savetuje da ga koriste gde god je moguće. Pre prelaska granice, preporučuje se da se u podešavanjima mobilnog telefona izabere ručni izbor mreže. Signal mobilne mreže može se prostirati i do 30 kilometara preko granice, što može dovesti do automatskog povezivanja sa stranim operaterima i, samim tim, neočekivanih troškova.
Jedna od glavnih razlika koja se često previđa je ta da Hrvatska, kao članica Evropske unije, ne spada u sferu zapadnobalkanskog sporazuma o romingu. Korisnici su često izloženi dodatnim troškovima ako ne budu obazrivi prilikom putovanja u Bosnu i Hercegovinu kroz Hrvatsku. Preporuka stručnjaka je da se u tom slučaju manuelno izabere mreža kako bi se izbegli dodatni troškovi.
Što se tiče najčešćih zabluda vezanih za roming, korisnici često misle da je roming ukinut. To nije tačno; roming i dalje postoji, ali se u mnogim slučajevima ne naplaćuje dodatno. Greške se najviše dešavaju zbog neinformisanosti o pravilima rominga i nepažnje u upotrebi uređaja. Ponekad je teško pratiti potrošnju dok ste u romingu, jer informacije o ostvarenom saobraćaju obično dolaze tek kasnije, kada inostrani operater prosledi podatke matičnom operatoru.
U zavisnosti od mobilnog operatera i zemlje, informacije o potrošnji mogu doći i do 60 dana kasnije. To često dovodi do iznenađenja kada korisnici dobiju račun sa troškovima koje nisu očekivali. Zbog toga je važno da korisnici budu svesni načina na koji koriste svoj uređaj i da redovno prate svoju potrošnju.
U zaključku, roming je pojednostavljen za korisnike u EU i na Zapadnom Balkanu, ali ostaje složena tema koja zahteva pažnju i informisanost. Korisnici bi trebalo da se dodatno edukuju o pravilima rominga, da precizno prate svoja podešavanja i da budu uvereni da znaju sve o tarifama i uslugama koje koriste pre nego što otputuju. Samo tako mogu smanjiti rizik od neprijatnih iznenađenja na računu.
