Vlada Federacije Bosne i Hercegovine trenutno razmatra mogućnost uvođenja fleksibilnijeg modela regulisanja neradne nedelje, koji bi podrazumevao 16 radnih nedelja tokom godine, slično modelu koji se primenjuje u Hrvatskoj. Ovaj predlog dolazi samo šest meseci nakon što je model neradne nedelje prvi put implementiran 17. novembra prošle godine. Premijer Federacije BiH, Nermin Nikšić, naglasio je da postoje podeljena mišljenja o ovoj inicijativi, ali je pripremljen tekst koji predviđa izmene zakona vezane za neradne nedelje.
Nikšić je istakao važnost okupljanja porodica u neradnim danima, naglašavajući pozitivna iskustva iz regije. On se, kao primer, osvrnuo na situacije poput Sarajevo film festivala, kada se grad puni turistima i kada je potrebno omogućiti rad trgovinama tokom tih vikenda. Ministar trgovine, Amir Hasičević, osim toga, ukazao je na to da bi izmena člana 18. Zakona o unutrašnjoj trgovini bila neophodna.
Prema rečima Hasičevića, u prvih šest meseci primene zakona, zabeležen je porast prometa, prema podacima Porezne uprave FBiH. Takođe, zakonom je predviđeno i izuzeće za određene delatnosti, ali su lokalne zajednice koje su tražile izuzeće, često zaboravljale na prava radnika. Hasičević je naglasio da je ključno poštovati prava zaposlenih i obezbediti im poštene naknade za rad tokom nedelje.
Međutim, izmena zakona u ovako kratkom periodu od primene može sugerisati da su posledice neradne nedelje možda drugačije od očekivanih. Ekonomista Admir Čavalić je izrazio zabrinutost zbog činjenice da je došlo do gubitka radnih mesta u trgovini, uz podatak da skoro 2.000 radnih mesta nedostaje od kada je ova mera stupila na snagu. On takođe tvrdi da se desio pad prometa, što Ministarstvo trgovine pokušava da izbegne naglašavajući samo podatke o ukupnom prometu bez uzimanja u obzir situacije sa izuzećima.
Čavalić se boji da predloženi novi model može značiti potpuni kolaps ideje neradne nedelje. Ako se usvoji hrvatski model, to bi rezultiralo time da bi skoro svaka opština imala rad nedeljom, što bi moglo otvoriti vrata za rad i onim opštinama koje su odlučile da ostanu neradne. To bi značilo da će se trgovinski lanci rasporediti po gradu, što bi ugrozilo principe institucije neradne nedelje.
Pitanje regulisanja neradne nedelje postalo je ključno u političkom i ekonomskom kontekstu. Dok jedni smatraju da bi fleksibilniji model mogao doneti koristi u smislu prometa i turizma, drugi upozoravaju na moguće negativne posledice po radna mesta i prava zaposlenih. Biće veoma važno kako će se doneti konačna odluka i na koji način će se regulisati rad nedeljom, s obzirom na različite interese svih strana uključenih u ovu diskusiju.
Razgovori i analize koje se trenutno vode u okviru vlade, ukazuju na to da se situacija pažljivo proučava, uz akcenat na ekonomsku stabilnost i socijalnu pravdu. U narednom periodu očekuje se da će se održati dodatne rasprave i konsultacije sa različitim akterima kako bi se došlo do najoptimalnijeg rešenja koje će zadovoljiti i potrebe tržišta i prava radnika.
