Analiza, zasnovana na nalazima veštačke inteligencije, pokazuje da bi nova tehnologija mogla značajno ugroziti radna mesta u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovo je istaknuto u izveštaju koji je u ponedeljak predstavio senator Berni Sanders, visoki član Senatskog odbora za zdravstvo, obrazovanje, rad i socijalnu zaštitu. Prema procenama, veštačka inteligencija, automatizacija i robotika mogu odstraniti skoro 100 miliona radnih mesta u narednoj deceniji, sa razarajućim posledicama po više sektora.
Sanders ukazuje na zabrinjavajuće brojke koje se odnose na razne profesije koje bi mogle biti pogođene. Na primer, očekuje se da će 40% medicinskih sestara, 47% vozača kamiona, 64% računovođa, 65% asistenata u nastavi i čak 89% radnika brze hrane izgubiti poslove zbog sve veće primene automatizacije i robotike. Ove brojke pokazuju širok spektar industrija koje su u opasnosti, a koje se odvezzano oslanjaju na ljudski rad.
Sanders je u svojim izjavama naglasio da se slične promene u ekonomiji već dešavaju, slične onima koje su bile prisutne tokom poljoprivredne i industrijske revolucije. „Poljoprivredna revolucija odvijala se hiljadama godina. Industrijska revolucija trajala je više od jednog veka. Veštačka radna snaga bi mogla da preoblikuje ekonomiju za manje od jedne decenije“, dodao je senator, naglašavajući urgentnost situacije.
Rasprava o regulisanju veštačke inteligencije postaje sve žučnija u Vašingtonu, posebno u svetlu zabrinutosti o tome kako bi SAD mogle zadržati prednost u ovom sektoru. Dok Trampova administracija smatra da bi Sjedinjene Američke Države trebale da prednjače u razvoju veštačke inteligencije, upozoravajući na moguće posledice nacionalne bezbednosti ako Kina preuzme vodeću ulogu, demokrate u Senatu pozivaju na strožu regulaciju tog sektora.
Zakonodavci sa leve strane spektra predlažu mere koje bi štitile radnike u uslovima sve veće automatizacije. Na primer, sugerišu skraćenje radne nedelje na 32 sata, kao i uvođenje „poreza na robote“ koji bi pomešao troškove kompanija koje prebacuju aktivnosti na automatizovane sisteme, kako bi se smanjile posledice za zaposlene.
Dve od najvećih američkih kompanija, Amazon i Walmart, već su smanjile broj svojih radnika za desetine hiljada dok istovremeno povećavaju ulaganja u automatizaciju. Ovi potezi pokazuju trend u kojem se profitabilnost stavlja na prvo mesto, često na račun radne snage.
Sanders se u svom autorskom tekstu za Foks Njuz obratio ovim izazovima, upozoravajući na ulogu koju milijarderi igraju u razvoju veštačke inteligencije i robotike. „Ove tehnologije omogućavaju korporativnoj Americi da izbriše desetine miliona pristojno plaćenih radnih mesta, smanji troškove rada i poveća profite“, rekao je senator. Njegove reči odražavaju zabrinutost da bi ekonomija mogla postati neodrživa za radnike koji su možda već na ivici siromaštva.
U globalnom kontekstu, Sjedinjene Američke Države suočavaju se s izazovima koji su već vidljivi širom sveta. Države i kompanije su odavno počele da razmatraju kako će veštačka inteligencija uticati na njihove ekonomije i društva. Takođe je neophodno razmatrati etička i socijalna pitanja koja proizilaze iz ovih tehnoloških promena.
Dok se veštačka inteligencija i automatizacija nastavljaju razvijati, ključni izazov biće kako se prilagoditi ovim promenama, kako bi se zaštitila radna mesta i osigurao dostojanstven život radnicima. Ovi izazovi neće nestati sami od sebe, pa je od suštinskog značaja da se pronađu održiva rešenja koja će obezbediti ravnotežu između tehnološkog napretka i očuvanja radnih mesta. Zbog toga je važno da se vlade, kompanije i radnici udruže u potrazi za strategijama koje će doneti zajedničku korist.
