Međunarodni monetarni fond (MMF) je u ponedeljak objavio da je Odbor direktora MMF-a zvanično potvrdio uspešno završenu prvu reviziju aranžmana Instrument za koordinaciju politika sa Srbijom. U ovom izveštaju se naglašava da će, posle kratkog usporavanja, rast srpske ekonomije ponovo ubrzati tokom 2026. i 2027. godine, sa procenjenim rastom od 3,0 odsto za tekuću 2025. godinu.
MMF očekuje da će realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije rasti 4,0 odsto u 2026. i 4,5 odsto u 2027. godini. U analizi se ističe da su razumne makroekonomske politike Srbije doprinele njenoj ekonomskoj otpornosti unutar neizvesnog globalnog okruženja. Odbor direktora MMF-a je napomenuo da vlasti u Srbiji održavaju fiskalnu disciplinu i sprovode suštinske strukturne reforme u okviru pomenutog aranžmana.
Iako se Srbija suočava sa domaćim i spoljnim neizvesnostima, MMF primetuje da je izgradila vanredne zaštitne mehanizme za izdržavanje potencijalnih ekonomski šokova. Takođe se ističe kako bi ponovno oživljavanje reformi za poboljšanje poslovnog okruženja i upravljanja dodatno podržalo srednjoročni ekonomski rast.
Posmatrajući inflaciju, MMF beleži njen povratak unutar ciljanih granica Narodne banke Srbije, vođenu padom cena energije i umjerenom baznom inflacijom. Institucija naglašava da je pozicija monetarne politike i dalje odgovarajuće restriktivna. Uprkos povišenim javnim investicijama, fiskalni deficit ostaje pod kontrolom zahvaljujući snažnim prihodima i odgovornom upravljanju tekućom potrošnjom.
Ipak, deficit tekućeg računa se povećao, očigledno kao rezultat rasta uvoza koji podržava javne investicije. Unatoč tome, MMF ističe da međunarodne rezerve Srbije ostaju obilne. Progres se beleži i u strukturnim fiskalnim reformama, naročito u vezi sa upravljanjem javnim finansijama i budućim ulaganjima.
Reforme u energetskoj industriji napreduju, mada je još mnogo posla preostalo za postizanje finansijske održivosti i operativne efikasnosti kod državnih preduzeća. Važno je napomenuti kako su reforme usmerene ka poboljšanju poslovnog ambijenta i upravljanja ključne za podršku rastu u Srbiji.
Međutim, postoji povećani rizik negativnog uticaja na ekonomske izglede, kao što su globalno usporavanje i dalja geoekonomska fragmentacija. Unutrašnje političke tenzije takođe mogu narušiti poverenje potrošača i investitora. Unatoč tim izazovima, MMF izražava uverenje da je Srbija dobro pozicionirana za upravljanje potencijalnim šokovima, obzirom na visoke međunarodne rezerve i stabilnost bankarskog sektora.
Gita Gopinat, prvi zamenik generalnog direktora MMF-a, istakla je značaj racionalnih makroekonomskih politika Srbije i angažovanja sa MMF-om, beležeći impresivne rezultate. Ona je podsetila na rast i snažne fiskalne i spoljne baferere. Srbija je čak dobila svoj prvi investicioni rejting 2024. godine, što predstavlja značajan korak ka jačanju ekonomije.
U svetlu smanjenja inflacije i rastućih domaćih i spoljnih izazova, planirana fiskalna ekspanzija fokusirana na investicije pomoći će u ublažavanju kratkoročnog usporavanja, a istovremeno podstičući srednjoročni rast. Strateška fiskalna politika koja se oslanja na kontrolu deficita pomaže u očuvanju fiskalne kredibilnosti i obuzdavanju pritisaka na potrošnju.
Kako se trenutni investicioni ciklus prekida, potrebna je postepena fiskalna konsolidacija koja će obnoviti zaštitne sredine od spoljnih šokova. Napredovanje fiskalnih strukturnih reformi ostaje ključno, posebno u domenima upravljanja javnim finansijama i javnim investicijama.
Izvršni direktori MMF-a istakli su da su strukturne i upravljačke reforme ključne za postizanje održivog rasta. Posebno su naglasili važnost povećanja produktivnosti i poboljšanja mogućnosti zapošljavanja, kao i jačanja mera protiv korupcije.
Dodatne konsultacije između Srbije i MMF-a očekuju se u ciklusu od 24 meseca, a ciljevi i dalji koraci biće usmereni ka unapređenju makroekonomske stabilnosti i održivosti rasta.
