Nemačke i srpske banke beleže slične trendove kada je reč o potrošačkim i investicionim kreditima, s tim da se u Nemačkoj beleži rast potražnje za potrošačkim kreditima, dok je u Srbiji situacija takođe povoljna, ali sa sporijim rastom u sektoru privrede.
Prema podacima Nemačkog udruženja banaka, banke u Nemačkoj su u prvih šest meseci 2023. godine odobrile 4,2 odsto više potrošačkih kredita nego u istom periodu prethodne godine. Ukupna novopozajmljena sredstva iznose 30 milijardi evra, a najveći deo ovih sredstava iskorišćen je za kupovinu automobila. Ovaj trend rasta potrošnje može se objasniti povećanom potražnjom potrošača i lakšim uslovima odobravanja kredita.
S druge strane, investicioni krediti za preduzeća u Nemačkoj beleže opadanje. Banke su odobrile 5,2 milijarde evra za vozila, specijalnu opremu i mašine, što je 6,6 odsto manje u poređenju sa prošlom godinom. Glavni uzrok ovog trenda je usporavanje privrede, zbog čega mnoge firme odlučuju da odlože svoja ulaganja u novu opremu i mašine. To ukazuje na oprezan pristup preduzeća zbog neizvesnih ekonomskih uslova.
U Srbiji se beleže slični trendovi, gde su potrošački krediti takođe u porastu. Prema informacijama Udruženja banaka Srbije, u aprilu 2025. godine zabeležen je dvocifren skok potrošačkih kredita u odnosu na mart. Ukupan dug stanovništva prema bankama premašio je 1.500 milijardi dinara, što je otprilike 12,8 milijardi evra. U ovom slučaju, najveći deo rasta odnosi se na gotovinske kredite, što ukazuje na sve veću potražnju potrošača za finansijskim sredstvima.
Istovremeno, krediti privredi u Srbiji rastu sporije. Mnoge kompanije odlažu ulaganja u novu opremu i mašine, slično kao u Nemačkoj. Ovo može biti posledica neizvesnosti u ekonomskom okruženju, što podstiče preduzeća da budu opreznija prilikom donošenja odluka o investicijama.
Narodna banka Srbije je u drugom kvartalu 2024. godine zabeležila ukupni međugodišnji rast domaćih kredita od 4,7 odsto. Krediti stanovništvu porasli su za 4,9 odsto, dok su krediti privredi imali skromniji rast od 4,2 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da potrošačko društvo u Srbiji nastavlja da se širi, dok su preduzeća skeptičnija kada su u pitanju ulaganja u budućnost.
Iako u Srbiji ne postoje precizne statistike o tome kako se potrošački krediti koriste, jasno je da, poput Nemačke, postoji rast kredita građanima dok su preduzeća opreznija. Ovaj obrazac može imati dugoročne posledice po privredu, jer ukoliko se ne poveća nivo investicija, moglo bi doći do usporavanja rasta BDP-a.
U zaključku, izveštaji iz Nemačke i Srbije pokazuju da se potrošački krediti povećavaju, dok su investiciona ulaganja pod pritiskom usporene ekonomije. Kako banke nastavljaju da odobravaju više potrošačkih kredita, preduzeća bi trebalo da razmotre prilike za investicije kako bi se obezbedio održiv ekonomski rast u budućnosti. Ova privredna dinamika otkriva duboke zavisnosti između potrošne i investicione strane ekonomije, što je ključno za ocenu ekonomskih perspektiva kako u Nemačkoj, tako i u Srbiji.
