U severozapadnom Kongu, neidentifikovana bolest je odnela više od 50 života u proteklih pet nedelja, a skoro polovina žrtava preminula je u roku od nekoliko sati nakon što su se pojavili simptomi. Epidemija je primećena u dva udaljena sela u provinciji Ekvator, gde je do 21. januara prijavljeno 419 zaraženih i 53 smrtna slučaja. Zdravstveni zvaničnici još uvek ne znaju uzrok bolesti, kao ni način njenog prenošenja.
Prema izveštajima Afrčke kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO), prve žrtve su bila deca koja su konzumirala meso slepog miša i preminula su u roku od 48 sati. Dodatno, u drugom selu su zabeleženi slučajevi kod pacijenata koji su već bolovali od malarije. Prva epidemija počela je u selu Boloko, gde su troje dece umrla nakon konzumiranja slepog miša.
Dr. Serž Ngalebato, medicinski direktor bolnice Bikoro i jedan od stručnjaka koji su uključeni u istraživanje epidemije, naglasio je da se situacija u dva sela razlikuje. U Boloku se beleži veći broj smrtnih slučajeva, dok se u Bomateu susreću sa više slučajeva malarije. SZO ukazuje na zabrinjavajuću brzinu prelaska od bolesti do smrti, posebno u Boloku.
Ministarstvo zdravlja Konga je izvestilo da oko 80% pacijenata ima slične simptome, uključujući groznicu, visoku temperaturu, bolove u telu i dijareju. Ovi simptomi mogu biti povezani sa različitim uobičajenim infekcijama, ali zdravstveni stručnjaci su odmah izrazili zabrinutost zbog brzine smrti, koja bi mogla ukazivati na hemoragičnu groznicu, kao što je ebola. Međutim, nakon testiranja više od deset uzoraka uzetih u glavnom gradu Kinšasi, ebola i slične bolesti su isključene.
SZO trenutno istražuje niz mogućih uzroka bolesti, uključujući malariju, virusnu hemoragijsku groznicu, trovanje hranom ili vodom, tifusnu groznicu i meningitis. Kako bi odgovorila na epidemiju, vlada Konga je poslala stručnjake u pomenuta sela od 14. februara, s fokusom na pomoć u istraživanju slučajeva i usporavanju širenja bolesti.
Prema rečima dr. Ngalebatoa, pacijenti reagiraju na tretmane koji se fokusiraju na različite simptome. Međutim, udaljenost sela otežava pristup medicinskoj pomoći, a slaba zdravstvena infrastruktura dodatno komplikuje situaciju u Kongo. U najnovijim epidemijama, neki pacijenti su preminuli pre nego što su stručnjaci stigli da pruže pomoć.
SZO apeluje na hitnu akciju radi ubrzanja laboratorijskih istraživanja, poboljšanja kapaciteta za upravljanje slučajevima, kao i jačanja nadzora i komunikacije o rizicima. Teorije koje istražuju stručnjaci iznose podatke da su epidemije uzrokovane konzumiranjem mesa divljih životinja u Africi porasle za više od 60% u poslednjoj deceniji. Kongo, koji sadrži oko 60% šuma u bazenu, može biti izložen ovim virusima koji se prenose iz šumskih ekosistema.
Gabriel Nsakala, profesor javnog zdravlja na Nacionalnom pedagoškom univerzitetu Konga, naglašava značaj šuma u ekološkom sistemu. „Svi ovi virusi imaju rezervoare u šumi. Tako da, dok god imamo ove šume, uvek ćemo imati i epidemije sa virusima koji će mutirati,“ rekao je Nsakala, koji je prethodno radio na programima za ebolu i korona virus unutar kongoskog ministarstva zdravlja.
Ova situacija u Kongu ukazuje na potrebu za jačim zdravstvenim sistemom i boljim pristupom medicinskoj nezi, posebno u remote područjima, kako bi se prevazišli izazovi i zaštitila javna zdravlja. Zdravstvene agencije slediće i dalje situaciju, pokušavajući da otkriju uzroke svih obolelih i pronađu efikasne načine za suzbijanje novonastale bolesti.
