Većina srednjoškolaca u Srbiji, prema istraživanju sprovedenom krajem prošle godine, planira da upiše fakultet ili višu školu, dok samo mali procenat razmišlja o zapošljavanju ili razvoju privatnog posla. Ova orijentacija ka visokom obrazovanju ukazuje na to da mladi vide diplomu kao ključ za uspeh u karijeri.
Istraživanje je obuhvatilo 1.805 mladih i imalo je za cilj da istraži njihove stavove prema tržištu rada i očekivanja od poslodavaca. Rezultati su otkrili značajne promene i izazove sa kojima se ova generacija suočava. Njihovo zadovoljstvo trenutnim znanjem varira; oko dve trećine njih smatra da ima adekvatna znanja u vezi sa svojim željenim zanimanjem, ali mnogi izražavaju nezadovoljstvo pripremom za rad i prilikama za zapošljavanje.
Anketirani koji su zaposleni bolje razumeju radne zadatke i očekivanja poslodavaca, što se može pripisati iskustvu koje su stekli. Istraživanje pokazuju da većina mladih smatra prelaz iz obrazovanja u poslovni svet stresnim. Više od polovine ispitanika nije zadovoljno podrškom koju dobijaju od obrazovnih institucija, posebno žene i mlađi odrasli između 20 i 28 godina koji se suočavaju sa dodatnim pritiscima pri odabiru karijere.
Glavni izvori stresa uključuju neodlučnost pri izboru zanimanja, nedostatak organizacionih veština i zabrinutost oko upisa na fakultet. Zaposleni se, s druge strane, više fokusiraju na izbor karijere, što takođe donosi stres. Čini se da nezadovoljstvo podrškom proizlazi iz nedostatka poslovnih veština i poteškoća u pronalaženju posla, te nedovoljnim finansijskim nadoknadama za početna radna iskustva.
Mladi se nadaju da će poslodavci prepoznati njihove potrebe. Istraživanje pokazuje da su im najvažniji faktori na poslu finansijska sigurnost, dobri međuljudski odnosi i stabilnost radnog mesta, kao i benefiti koji se odnose na učinak. S druge strane, poslodavci najviše cene odgovornost, pouzdanost i sposobnost timskog rada.
Zanimljivo je da su mladi spremni da ulože dodatni trud ukoliko osete da ih poslodavci cene. Ova međusobna zavisnost ukazuje na važnost komunikacije i razumevanja između mladih radnika i poslodavaca. Veliki procenat mladih ne bi radio u kompanijama gde postoji razlika između promovisanog imidža i stvarnih uslova rada. Čak 46% ispitanika bi se odlučilo za nižu zaradu u kompanijama koje neguju istinske vrednosti.
Ključni faktori koji utiču na atraktivnost poslodavaca obuhvataju dobar odnos prema zaposlenima, mogućnosti za napredovanje i finansijske uslove. Mlađi ispitanici više cene poslodavce koji se fokusiraju na društvenu odgovornost, dok stariji i žene stavljaju naglasak na profesionalni razvoj.
Mladima je mnogo važnija budućnost karijere, iako neki izražavaju zabrinutost zbog izazova s kojima se suočavaju, uključujući pronalaženje posla u struci i prisutnost nepotizma. Ove brige odražavaju strukturne probleme na tržištu rada. Mlađi ispitanici često pokazuju optimizam, dok stariji između 24 i 28 godina često deluju realističnije i pesimističnije, verovatno zbog negativnih iskustava sa zapošljavanjem.
Uprkos svim izazovima, mladima je jasno da obrazovanje predstavlja temelj za uspeh. Ova generacija strahuje od nesigurnosti, ali i dalje veruje da će, uz podršku društva i poslodavaca, pronaći puteve ka ostvarivanju svojih profesionalnih ambicija. S obzirom na sve veće zahteve tržišta rada, važno je da se nastavi rad na unaprjeđenju obrazovnog sistema i pružanju podrške mladima, kako bi se olakšao njihov ulazak u svet rada.
