Više od dve decenije nakon što je Francuska ukinula obvezno služenje vojnog roka, sve više Francuza se odlučuje za prijavu u rezervne jedinice. Broj operativnih rezervista naglo je porastao u poslednjih deset godina, sa 28.000 u 2014. godini na više od 46.000 u ovom trenutku. Više od polovine ovih pojedinaca uključeno je u kopnenu vojsku, dok se ostatak deli između mornarice i vazdušnih snaga.
Pod vođstvom predsednika Emanuela Makrona, francuska vlada planira da poveća kapacitet rezervnih snaga na 105.000 do 2035. godine. To će značiti jedan rezervista na svakog aktivnog vojnika, uz nove mogućnosti volontiranja za mlade. Ova strategija usklađena je sa Makronovim planovima da značajno poveća vojnu potrošnju na 64 milijarde evra do 2027. godine, što bi bilo dvostruko više nego 2017. godine.
Na ovu odluku utiču strahovi i zabrinutosti oko ruskih akcija, kao i sumnje u to da bi Sjedinjene Američke Države, pod Trampovim vođstvom, mogle da pruže zaštitu Evropi. „Nikada naša sloboda nije bila toliko ugrožena,“ izjavio je Makron nedavno. Dodao je da je potrebno ubrzati napore za formiranje rezerve i pružiti mladima nove mogućnosti za služenje.
Penzionisani francuski viceadmiral Patrik Čeveleru smatra da je Makronov potez „dobar korak“, ali upozorava da predviđeni budžet još mora biti odobren u parlamentu. „Potrebni su nam specijalizovani kadrovi u ključnim sektorima kao što su dronovi i informacione tehnologije,“ rekao je.
Novi rezervisti obučavaju se u jedinicama kao što je 24. pešadijski puk u Versaju, blizu čuvenog dvorca. Poručnica Ameli, koja vodi obuku, ističe da neki regruti žele da otkriju vojni svet i vide da li im se dopada, dok drugi dolaze zbog izazova ili jer je kasno za pridruživanje aktivnoj vojsci. U obuci učestvuju pojedinci starosti između 17 i 57 godina, a rutina im uključuje ranu buđenje i kasne odlazak na spavanje.
Učesnici se obučavaju kako da koriste oružje, marširaju, koriste kompas i komunikacionu opremu. „Obuka je zaista rigorozna,“ kaže jedan od učesnika, Kostanca, dodajući da se svi trude da unaprede timski rad. Mladi inženjer Gabriel, stari 23 godine, prijavio se u rezervni sastav zbog brige o budućnosti svoje zemlje. Njegovo angažovanje nadopunjuju i lična iskustva, kao što je teroristički napad na halu Bataclan 2015. godine, koji ga je podstakao da shvati ozbiljnost trenutne situacije.
U Evropi se takođe sprovode slične inicijative za jačanje vojnih kapaciteta. Prema izveštaju tink-tanka Bruegel i nemačkog Instituta Kel, Evropi bi moglo biti potrebno dodatnih 300.000 vojnika kako bi se odvratila ruska agresija. Litvanija, Švedska i Letonija ponovo su uvele obvezno služenje vojnog roka, dok Poljska planira da svake godine obučava 100.000 civila.
Za razliku od Nemačke, gde je početni odziv na regrutaciju bio slab, u Francuskoj istraživanja pokazuju snažnu podršku jačanju vojske. Istraživanje IPSOS-CESI pokazuje da 86% Francuza podržava vojnu službu, a druga anketa pokazuje da je polovina mladih spremna da se pridruži vojsci u slučaju rata.
„Nadam se da ljudi razumeju da možda moraju da zaštite ono što im je drago,” komentariše viceadmiral Čeveleru, ističući da jačanje rezerve može ojačati vezu između mlade generacije i vojske.
24. puk u Versaju, osnovan u 17. veku, beleži veliki broj prijava za obuke. Od 100 kandidata, samo 40 prođe selekciju. Rezervisti koji prođu obuku mogu provesti do 60 dana godišnje služeći. Plata rezervista se kreće od 40 do 200 evra neto dnevno. Neki kandidati odustaju tokom osnovne obuke, ali oni koji završe nastavljaju sa dodatnom obukom, a mnogi će se pridružiti patrolama kao deo sigurnosne operacije „Sentinelle.“
Bertran, otac dvoje dece koji se prijavio za pet godina službe u rezervi, naglašava da je njegova dužnost da brani svoju zemlju, posećajući tragične događaje iz prošlosti. „Sada ću služiti kao borac,“ zaključuje on, govoreći o svojoj posvećenosti i odgovornosti prema nacionalnoj sigurnosti.
