Talas mera usmerenih protiv nauke i obrazovanja, koji je uveo američki predsednik Donald Tramp, doveo je do značajnih posledica unutar istraživačkog sektora. Rezovi u budžetu za klimatske programe, preispitivanje projekata veštačke inteligencije i politički pritisci na etičke komitete naveli su „stotine istraživača da razmotre odlazak u inostranstvo“, piše italijanski list Il Sole 24 Ore.
Evropa, prepoznajući ovu situaciju kao priliku, brzo je reagovala i počela je da privlači naučnike koji su decenijama smatrali Sjedinjene Američke Države za globalni centar nauke. Evropske vlade pokrenule su različite programe kako bi privukle domaće i strane istraživače, koji bi doprineli razvoju nauke na Starom kontinentu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je paket „Izaberite Evropu za nauku“, vredan 500 miliona evra za period od 2025. do 2027. godine. Cilj ovog paketa je privlačenje stranih istraživača, pojednostavljenje izdavanja naučnih viza, kao i jačanje mobilnosti unutar EU. Očekuje se da će broj stranih naučnika u Evropi porasti za 20 odsto do 2027. godine, što bi znatno unapredilo istraživaški sektor.
Austrija i Španija prednjače u sprovođenju konkretnih mera koje podstiču privlačenje američkih istraživača. Austrijska akademija nauka je pokrenula program koji finansira 25 američkih istraživača sa po 500.000 evra tokom četiri godine. Ovaj pristup pokazuje ozbiljnost i strast s kojom evropske vlade žele da zadrže i privuku talente.
S druge strane, Španija je proširila program „ATRAE“, koji za 2025. godinu predviđa grantove od milion evra po projektu, kao i dodatnih 200.000 evra za istraživače iz SAD. U naredne tri godine planirano je ulaganje od 135 miliona evra s ciljem privlačenja vrhunskih naučnika iz oblasti klime, veštačke inteligencije i svemira.
Severne zemlje, poput Švedske, Danske i Finske, nude visoki kvalitet života i održive modele rada, čime privlače naučnike s drugih kontinenata. U Stokholmu je pokrenut program „Nordic Science Residency 2025“, koji nudi do 700.000 evra za trogodišnje projekte naučnika koji traže slobodu istraživanja. Ova vrsta inicijative osigurava da istraživači mogu raditi bez ograničenja i pritiskavanja.
Prema podacima Evrostata, broj istraživača koji dolaze u EU porastao je za 12 odsto u 2025. godini u odnosu na prethodnu, a 15 odsto novih dolazaka dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država. Ovi brojevi ukazuju na uspeh evropskih napora da privuku stručnjake iz raznih oblasti.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da finansijska sredstva nisu jedini ključni faktor u privlačenju istraživača. Sloboda istraživanja, politička stabilnost i otvorenost saradnje između javnog i privatnog sektora takođe igraju značajnu ulogu. Istraživači traže okruženje u kojem mogu slobodno da rade i dele svoja saznanja bez straha od političkih pritisaka.
Dok Trampova administracija okreće leđa nauci, Evropa nastoji da postane njen dom. Inicijativa „Izaberite Evropu za nauku“ nije samo finansijski podsticaj, već i snažna poruka da Evropa želi da bude „sigurna luka za nauku“. Ovaj pristup može se pokazati kao ključan za dugoročni razvoj nauke i tehnologije na evropskom kontinentu.
Sa svim ovim merama, Evropa se pozicionira kao atraktivno mesto za istraživače, pružajući im mogućnost da doprinesu znanstvenim dostignućima, čime se nastavlja tradicija inovacija i napretka u različitim oblastima nauke. Ako se ovakvi trendovi nastave, može se očekivati da će Evropa doći do značajnog unapređenja u globalnoj naučnoj zajednici.
