Nemačka je poznata po svojoj ljubavi prema gotovini, ali se to može promijeniti kada je reč o kovanicama od jednog i dva centa. Ova ideja o ukidanju sitnog novca nije nova, ali poslednjih godina dobija na značaju, posebno nakon što je Nacionalni forum za gotovinu, podržan od strane Bundesbanke, počeo da se zalaže za ovu promenu. Forum smatra da su te kovanice odavno izgubile svoju svrhu, jer se uglavnom ne vraćaju u opticaj, već ostaju skupljene u teglama ili jednostavno nestaju.
Prema evropskim podacima, u opticaju ima preko 40 milijardi kovanica od jednog centa i oko 31,4 milijarde kovanica od dva centa. Ove brojke ukazuju na to da je sitniš postao prevelik teret za ekonomski sistem. Centralne banke naročito se žale na problem kovanica niskih denominacija zbog njihovog neefikasnog cirkuliranja.
Nacionalni forum za gotovinu ističe da bi ukidanje kovanica od jednog i dva centa moglo doneti brojne koristi — od smanjenja troškova proizvodnje novca do smanjenja ekološkog uticaja, jer bi se izbeglo daljnje kovanje i distribucija ovih kovanica. Naime, troškovi kovanja prominentno dobijaju na značaju, dok je stopa korišćenja ovih kovanica u svakodnevnim transakcijama opala.
Grupa predlaže da se uvede obavezno zakonsko pravilo za „zaokruživanje“ cena prilikom plaćanja gotovinom, što bi dodatno eliminisalo potrebu za ovim malim kovanicama. Na primer, cena od 1,99 evra mogla bi se zaokružiti na 2 evra, čime bi se uklonila neefikasnost pri plaćanju.
Dok se zagovornici ukidanja kovanica oslanjaju na argumente kao što su efikasnost i praktičnost, postoje i oni koji smatraju da bi savršena računovodstvena praksa i dalje zahtevala prisustvo kovanica male denominacije. Džes Si Kraft iz Američkog numizmatičkog društva ističe da je korisno zadržati kovanice koje čine deo decimalnog sistema, koji pruža ravnotežu u obračunima.
Međutim, nemački Nacionalni forum za gotovinu ne želi potpuno ukidanje koncepta sitnog novca, već samo fizičkih kovanica iz svakodnevnih transakcija. Njihova proširenja beleže podršku za ideju, pa čak i nove vizije o novčanim sistemima, omogućavajući da se gotovina i dalje koristi bez opterećenja sitnim novcem.
U isto vreme, SAD takođe istražuju slične poteze. Nakon što je Donald Tramp potpisao izvršnu naredbu da američka kovnica prestane sa kovanjem penija, pokazuje se da bitka protiv sitnog novca nije isključivo evropska. Ove ideje otvaraju diskusiju o tome kako će izgledati savremeni novčani sistemi i uloga gotovine u njima.
Postavlja se pitanje: da li su kovanice od jednog i dva centa zaista potrebne, ili one samo predstavljaju teret za potrošače i trgovce? Da li će Nemačka, kao najbolje uređen sistem u Evropi, postaviti trend u kojem će se ostale zemlje evrozone slediti?
Ovo pitanje ostaje otvoreno. Reforma novčanog sistema može biti ključna tema dok se svet suočava sa promenama u načinu plaćanja, prelazom ka digitalizaciji i jednostavnim transakcijama bez gotovine. Nemačka kao zemlja izuzetno vezana za tradiciju gotovine može napraviti iskorak ka modernijih rešenjima, što bi moglo inspirisati druge države da urade isto.
U budućnosti, možda ćemo biti svedoci evolucije novčanih sistema, ali svakako je jasno da debata o sitnim kovanicama neće nestati tako brzo. Nemačka, kroz svoje reforme, može otvoriti vrata novim ekonomskim praksama, koje će oblikovati način na koji plaćamo.
