Članice Evropske unije (EU) imaju obavezu sankcionirati javno poticanje na nasilje ili mržnju prema pojedincima ili grupama na osnovu rase, boje kože, religije, porekla ili etničke pripadnosti, izjavili su iz Evropske komisije (EK). Ova izjava dolazi kao odgovor na događaje koji su se odvijali na koncertu Marka Perkovića Thompsona, koji je održan u Zagrebu, gde su se čuli uzvici poput “Za dom spremni” te su omogućeni različiti oblici ustaške simbolike.
Osuđivanje ovakvih ponašanja stiglo je nakon što je hrvatski portal Index.hr poslao upit institucijama EU-a povodom koncerta i komentara premijera Andreja Plenkovića, koji je branio korišćenje ovih simbola govoreći da je to “integralni deo Thompsonovog repertoara” i da je koncert nešto čega se svi treba ponositi. Evropska komisija oštro je osudila svaki oblik fašizma, naglašavajući da se takvi izrazi odnose na najmračnije periode evropske istorije.
Prema rečima predstavnika EK, postoji Okvirna odluka koja nalaže članicama EU-a da kazneno sankcionišu govor mržnje. Ovo uključuje javno poticanje na nasilje i mržnju prema grupama na osnovu njihove rase, boje kože, religije ili etničke pripadnosti. Osim toga, članice su dužne goniti javno odobravanje, poricanje ili umanjivanje teških zločina, poput genocida i ratnih zločina. Nacionalne vlasti su odgovorne za svaku prijavu govora mržnje u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
Hrvatski premijer Plenković je u ponedeljak izjavio da koncert ne označava historijski revizionizam niti promociju ustaštva. Prema njegovim rečima, koncerte Marka Perkovića Thompsona, koji traje više od tri decenije, obeležavaju slični momenti, te iznenađenje zbog pojedinih pesama, poput „Bojna Čavoglave“, deluje neprikladno. Plenković je istakao da je Grad Zagreb kao organizator koncerta, a ne Vlada, odgovoran za sve što se dogodilo.
U vezi sa upotrebom nedopuštenih simbola i uzvikivanja pozdrava, rekao je da će policija reagovati prema zakonu, kao što je i najavio ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović. On je naglasio da je policija imala zadatak da osigura da sve protekne u redu, a Grad Zagreb je imao ključnu ulogu u odobravanju ovog događaja.
Reakcije na koncert su bile brojne, kako u Hrvatskoj, tako i u zemljama zapadnog Balkana. Policija je tokom i nakon koncerta privela 123 osobe, no veći incidenti nisu zabeleženi. Situacija ukazuje na duboke podela u društvu i kontroverze oko nacionalnih simbola, kao i na potrebu za ozbiljnijim pristupom ovom pitanju na nivou EU-a.
Osudama iz Evropske komisije i lokalnih vlasti zajedno sa društvenim reakcijama, čini se da se Hrvatska suočava sa izazovima koji prevazilaze granice države. Diskurs o nacionalnim identitetima i njihovim simbolima se sve više komplikuje, posebice u svetlu evropskih vrednosti o ljudskim pravima i toleranciji. S obzirom na to, pitanje kako dalje regulisati ovakve događaje i izraze nacionalnog identiteta postaje ključno za budućnost.
Hrvatska se nalazi na raskrsnici gde se suočava sa pritiscima iz unutrašnjosti i vanjskog sveta. Određivanje granica između legalnog i ilegalnog, kao i onoga što se smatra kulturnim nasleđem ili simbolima mržnje, postaje sve teži zadatak. Odgovornost nije samo na rukovodstvu, već i na društvenim institucijama i zajednicama koje se trebaju izjasniti o pitanjima identiteta i simbola koji ih predstavljaju.
Tako će se situacija oko koncerta Thompsona nastaviti pratiti, uz očekivanje da će Evropska komisija i druge međunarodne institucije odigrati ključnu ulogu u oblikovanju budućih politika o ovim pitanjima.
