Evropska služba za spoljne akcije (EEAS), koja funkcioniše kao „ministarstvo“ inostranih poslova Evropske unije, najavila je značajno smanjenje broja zaposlenih u svojim diplomatskim predstavništvima širom sveta. Ove promene, koje obuhvataju smanjenje od oko stotinu zaposlenih, rezultat su budžetskih ušteda i reorganizacije koja ima za cilj da bolje uskladi resurse EU sa strateškim prioritetima.
Prema informacijama koje je objavio „Politiko“, plan za reorganizaciju predstavila je visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas prošle srede, a već je dobila odobrenje za njegovo sprovođenje. Smanjenje broja zaposlenih odnosiće se na desetak delegacija, dok će broj predstavništava ostati na 144. U zemljama kao što su Belorusija ili Lesoto, gde EU ne smatra da ima značajan interes, planirano je da se smanji osoblje na minimum, zadržavajući samo ambasadora i nekoliko pomoćnika.
U ovom kontekstu, promene se dešavaju u svetlu sve većeg fokusa na strateške interese, kao što su sprovođenje sankcija protiv Rusije. Mnoge delegacije koje će biti smanjene nalaze se u zemljama gde EU preusmerava resurse ka partnerstvima koja su značajnija za sektore poput odbrane. Iako EEAS neće zvanično zatvoriti nijedno od svojih predstavništava, deleći put što dalju adminstraciju, smanjenje broja zaposlenih prognozira se za 2026. i 2027. godinu kroz dve faze.
Izvori bliski ovom procesu ukazuju na to da bi ovaj korak mogao biti deo većih pregovora o višegodišnjem finansijskom okviru EU. Budžetske uštede su postale prioritet, kako bi se podržale ključne evropske inicijative. Raniji plan za smanjenje broja zaposlenih predviđao je još drastičnije rezove, uključujući otpuštanje do 800 ljudi, ali je nova verzija projekta mnogo blaža, a predviđa se ušteda od 9 miliona evra u tri godine nakon početnih troškova od 20 miliona evra.
EEAS je osnovana 2011. godine s ciljem jačanja geopolitičkog uticaja EU, sa brojem zaposlenih koji je porastao sa nekoliko desetina na više od 5.200. Delegacije imaju ključnu ulogu u izgradnji odnosa sa zemljama domaćinima, deljenju sredstava i pružanju informacija o lokalnim pitanjima. Međutim, postoje rastuće zabrinutosti oko sposobnosti ovih predstavništava da odgovore na sve izazove u savremenom globalnom okruženju.
Očekuje se da će smanjenje broja zaposlenih dodatno otežati već postojeće probleme u komunikaciji i koordinaciji među timovima. Istraživanje koje je sproveo Evropski finansijski sud ukazalo je na nekoliko problema, uključujući nesistematske povratne informacije iz centrala i poteškoće u razmeni informacija među delegacijama. Takođe, većem broju zaposlenih u različitim oblastima, kao što su politika i komunikacija, ukazano je kao na gorući problem.
Francuski portal „Javni život“ upozorava na to da su resursi koji su na raspolaganju EEAS-u danas neproporcionalni u odnosu na obim misija koje se sprovode. Prema njihovim saznanjima, samo 40 procenata ambasadora smatra da trenutno raspoređeni resursi zadovoljavaju potrebe njihovih delegacija. U ovom kontekstu, smanjenje osoblja može dodatno pogoršati situaciju i otežati delegacijama izvršavanje njihovih zadataka.
Sve ove promene postavljaju dodatna pitanja o tome kakvu spoljnu politiku EU zapravo teži da uspostavi. U slučaju da se EEAS suočava sa daljim smanjenjima i efikasnošću rada, neizvesno je kako će se to odraziti na njen geopolitički uticaj i sposobnost da reaguje na globalne izazove. Faktički, diplomatski aparat EU zahteva ozbiljno promišljanje i reforme kako bi bio u skladu sa aktuelnim potrebama i izazovima na međunarodnoj sceni.
aktuelna situacija sa ruskom invazijom na Ukrajinu dodatno naglašava potrebu za efikasnim institucijama koje mogu adekvatno odgovoriti na krize. Premnost resursa, efikasnost u radu i kapacitet za strateško planiranje postaju imperativ, a smanjenja osoblja mogu samo otežati ove ciljeve.
Bez obzira na sve, jasno je da će EEAS morati da se adaptira na promenljive okolnosti i prioritete kako bi održala relevantnost i efektnost svojih misija u svetu koji se brzo menja.
