Snimanje istorijskog trilera „Ruka pravde“ dostiglo je nove visine nastavkom u Buenos Airesu, nakon početnih radova u Srbiji. Ovaj film istražuje mračne delove istorije, fokusirajući se na atentat na Antu Pavelića, vođu ustaškog režima tokom Drugog svetskog rata, koji je bio poznat po svom brutalnom vođenju.
Glavne uloge u filmu dodeljene su talentovanim glumcima Alekasandru Gavraniću i Zlatanu Vidoviću. U zvaničnom sinopsisu filma, priča se vrti oko Blagoja Jovovića, koji deset godina posle rata živi u Buenos Ajresu sa svojim prijateljem Jakovom. Njih dvojica vode malu fabriku plute i raduju se uspešnom poslovanju, kao i Blagojevom venčanju sa argentinskom devojkom Gladom. Međutim, njihova sreća će se ubrzo zaseniti.
Jednog dana, dok se vozi autobusom, Blagoje primećuje muškarca sa tetovažom ustaškog simbola. Ovaj trenutak budi u njemu stare rane i podseća ga na mračne dane rata. Saznanje da Pavelić, zloglasni vođa ustaša, živi u Buenos Ajresu i da je na sigurnom, izaziva u njemu osećaj dubokog razočaranja. U potrazi za pravdom, Blagoje odlučuje da preuzme stvari u svoje ruke i pokuša da izvrši atentat na Pavelića. Međutim, njegov prijatelj Jakov ga uverava da je takav plan neizvodljiv, čime se postavlja pitanje moralnosti i posledica osvete.
Režiju filma potpisuju Nemanja Ćeranić i Nebojša Pajkić, dok su scenaristi Mirko Stojković, Strahinja Madžarević i Nebojša Pajkić. Film ima za cilj da rasvetli priču o Blagoju Jovoviću i njegovoj potrazi za pravdom, istražujući kako prošlost može oblikovati živote pojedinaca.
Producenti su naglasili da je Buenos Ajres, kao središnje mesto radnje, ključna lokacija koju su odabrali za snimanje, donoseći dodatnu autentičnost priči. Cena ove posvećenosti je visoka, jer snimanje na stvarnim lokacijama doprinosi stvaranju vizuelno upečatljive i verodostojne slike epohe u kojoj se radnja odvija. S obzirom na sve izazove koje snimanje predstavlja, tim „Ruke pravde“ je aktivno sarađivao sa argentinskim filmskim stvaraocima kako bi verodostojno rekonstruiše ambijent iz druge polovine dvadesetog veka.
Projekat „Ruka pravde“ prepoznat je i podržan od strane Filmskog centra Srbije, a producenici uključuju Tracktor production i Telekom Srbije. Ovaj film je više od pukog umetničkog dela; on se bavi temama pravde, sećanja i bola, što je važno kako za prošlost tako i za savremeno društvo.
Istorijski trileri često imaju sposobnost da otvore važna pitanja o moralu, pravdi i individualnim delovanjima u kontekstu kolektivne traume. „Ruka pravde“ se ne plaši da istražuje složene emotivne i društvene aspekte kako bi prikazao ljudsku borbu protiv opresije i zlostavljanja. Filmove poput ovog možemo videti kao način da se reflektuje na prošlost, ali i kao poziv na delovanje u današnjem svetu.
Nakon završetka snimanja, očekuje se da će film izazvati brojne debate i refleksije o temi pravde i osvete, ne samo u srpskom društvu već i šire. U tom smislu, „Ruka pravde“ predstavlja značajan doprinos filmskoj produkciji koja se bavi teškim pitanjima prošlosti, tražeći odgovore na njih. Ova vrsta kinematografije može poslužiti kao sredstvo razumevanja i pomirenja, ne samo s događajima iz prošlosti, već i sa sopstvenim unutrašnjim borbama svakog pojedinca.
