Oko 8,2 procenta svetske populacije, što je otprilike 673 miliona ljudi, iskusilo je glad u 2024. godini. Ova brojka predstavlja pad u odnosu na 8,5 procenata u prethodnoj godini i 8,7 procenata u 2022. Prema zajedničkom izveštaju „Stanje bezbednosti hrane i ishrane u svetu“ (SOFI 2025) koji su objavile Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj (IFAD), UNICEF, Svetski program za hranu (WFP) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO), glad je nastavila da raste u većini podregiona Afrike i zapadne Azije.
Izveštaj naglašava da se između 638 i 720 miliona ljudi suočilo sa glađu 2024. godine. Na osnovu procene od 673 miliona, ovo predstavlja smanjenje od 15 miliona u odnosu na 2023. i 22 miliona u odnosu na 2022. godinu. Ovi podaci su predstavljeni tokom Drugog samita UN o prehrambenim sistemima održanom u Adis Abebi. Ipak, uprkos smanjenju globalne stope gladi, situacija u Africi i zapadnoj Aziji ostaje zabrinjavajuća.
U Africi, više od 20 procenata stanovništva suočilo se sa glađu, što pogađa oko 307 miliona ljudi. U zapadnoj Aziji, procena je da se 12,7 procenata stanovništva, ili više od 39 miliona, moglo suočiti s istim problemom. Izveštaj također upozorava da bi do 2030. godine čak 512 miliona ljudi moglo biti hronično neuhranjeno, pri čemu se gotovo 60 procenata njih nalazi u Africi.
Generalni direktor FAO, Ću Dongju, upozorio je na neujednačenost napretka, ističući potrebu za intenzivnijim naporima kako bi se obezbedio pristup hrani za sve. „Saradnja sa vladama, organizacijama i zajednicama je ključna za rešavanje specifičnih izazova sa kojima se suočavaju ranjive populacije,“ naglasio je.
Predsednik IFAD-a, Alvaro Lario, istakao je važnost povećanja ulaganja u transformaciju ruralnih područja i poljoprivredu, naglašavajući da je ovo ključno ne samo za bezbednost hrane, već i za globalnu stabilnost. Izvršna direktorka UNICEF-a, Ketrin Rasel, upozorila je na zabrinjavajući podatak da je više od 190 miliona dece mlađe od 5 godina pogođeno neuhranjenošću.
Izvršna direktorka WFP-a, Sindi Mekejn, ocenila je da je glad na alarmantnom nivou i dodala da su sredstva potrebna za njeno rešavanje opala. „Ove godine, smanjenje finansiranja do 40 procenata znači da će desetine miliona ljudi izgubiti vitalnu pomoć koju pružamo,“ upozorila je.
Generalni direktor SZO, Tedros Adanom Gebrejesus, naglasio je značaj daljih napora kako bi se milioni ljudi oslobodili nesigurnosti u vezi sa hranom i neuhranjenošću. Izveštaj ukazuje na to da su trenutne procene i dalje iznad nivoa pre pandemije COVID-19, a da visoka inflacija hrane u prethodnim godinama otežava oporavak bezbednosti hrane.
Tedros je istakao da izveštaj, iako donosi ohrabrujuće vesti, takođe ukazuje na nedostatke i oblasti koje su zapostavljene, te naglašava potrebu za fokusiranjem napora na obezbeđivanje pristupa zdravoj i hranljivoj ishrani za sve.
Križajuće krize, uključujući sukobe, klimatske promene i ekonomske izazove, dodatno doprinose pogoršanju situacije. Napori zajednica i pojedinaca su ključi za rešavanje krize gladi, a međunarodna saradnja može pomoći u sticanju sredstava potrebnih za implementaciju rešenja u terenima najviše pogođenim glađu.
Sve u svemu, dok su neki pokazatelji ohrabrujući, suštinska pitanja i dalje ostaju i zahtevaju hitnu pažnju kako bi se obezbedila sigurnost hrane na globalnom nivou.
