Говор министра културе Николе Селаковића на комеморацији Борисаву Бори Ђорђевићу (1952-2024), одржаној у својству изасланика председника Републике Србије, био је директан и емоционалан. Ђорђевић је био истакнута личност у српској културној сцени, и његова смрт оставила је велику празнину у нашој културној заједници.
Борисав Бори Ђорђевић родио се 1952. године и био је реномирани сценариста, редитељ и драмски аутор. Сарадња са Ђорђевићем била је привилегија за многе у српској културној сцени, његов таленат и страст према уметности били су неоспорни.
Селаковић је истакао да смрт Бори Ђорђевића представља губитак не само за српску културу, већ за целу регионалну уметничку заједницу. Његова дела оставиће неизбрисив траг у српској културној баштини и остаће у сећању генерација које ћемо га памтити као великог уметника и хуманисту.
Боријева каријера била је изузетно успешна, са бројним наградама и препознавањима. Његови филмови и пиесе обележили су српску културну сцену, а његова ангажованост и креативност били су инспирација за многе уметнике и стваралце.
Селаковић је такође истакао дугогодишње пријатељство и сарадњу са Борјом Ђорђевићем, и нагласио је његову посвећеност култури и уметности. Борјејева страст према писању и стварању је била заувек запамћена, а његова дела ће живети навек у српској културној баштини.
Комуникација са публиком била је једна од најважнијих карактеристика Боја Ђорђевића, и његови филмови и пиесе су увек били препознати по својој дубини и емотивности. Његова способност да пренесе поруке и емоције је била један од његових највећих талената.
Селаковић је истакао да ће смрт Борја Ђорђевића оставити велику празнину у српској културној заједници, али да ће његове идеје и дела наставити да живе у срцима свих који су га познавали и ценили као уметника и љубитеља културе.
Ђорђевић је био пример трудолюбља и посвећености уметности, и његова наследство остаће као вечна запамћења и подсетник на његову величину и утицај на српску културну сцену.
Селаковић је закључио свој говор изразом саучешћа породици и пријатељима Борја Ђорђевића, и изразио је убеду да ће његова уметничка заосталост живети навек и да ће га памтити као великог уметника и хуманисту.
Говор министра културе Николе Селаковића на комеморацији Борисаву Бори Ђорђевићу (1952-2024), одржаној у својству изасланика председника Републике Србије, био је истински трибул за великог уметника. Његове речи су биле испуњене дубоким поштовањем и љубави према покојном јер смрт Ђорђевића представља велики губитак за српску културну сцену. Сарадња са њим је била привилегија, а његов таленат и посвећеност уметности били су неоспорни.
Уметничко наследство које је Борије Ђорђевић оставио једноставно не може ни просто, ни лако претрљати. Његови филмови, пиесе и ради су сви…
