U poslednje vreme, u Prokuplju i Topličkom okrugu, sve je prisutnija inicijativa za osnivanje profesionalnog pozorišta. Grupa glumaca, predvođena Predragom Kotur, pokrenula je ovu akciju sa optimizmom u cilju obezbeđivanja kulturne ponude za lokalno stanovništvo koje broji oko 38.000 ljudi. Naime, ovaj deo Srbije jedini je na jugu zemlje koji nema svoje profesionalno pozorište. Okrug Rasinski ima teatar u Kraljevu i Novom Pazaru, Jablanički u Leskovcu, Niški u Nišu, a Pčinjski u Vranju, dok je Prokuplje, koje je 2018. godine dobilo status grada, ostalo uskraćeno za ovakvu instituciju.
Zanimljivo je napomenuti da je Prokuplje imalo Okružno narodno pozorište od 1946. do 1956. godine, ali je zatvoreno bez posebnog obrazloženja. U svetlu današnje situacije, Kotur predlaže model „Topličkog narodnog teatra“ sa skromnim brojem zaposlenih – direktora, dva glumca i dva tehnička lica. Plan je da se koristi scena Doma kulture, uz angažovanje dodatnih saradnika po potrebi. Nakon dugog perioda bez pozorišta, prva faza bi podrazumevala stvaranje publike, sa pripremom dve večernje i dve predstave za decu godišnje.
Zahtev za pozorištem nije bez osnova. Kotur ističe podatak da je na Festivalu komedije, koji se održava već tri godine, prodato hiljadu karata za pet predstava u roku od 48 sati, ostavljajući mnoge zainteresovane bez ulaznica. Takođe, naglašava značaj kulturnog sadržaja za najmlađe sugrađane, koji nemaju priliku da uživaju u dečjim predstavama, kao njihove vršnjake drugde.
Inicijativa za stvaranje pozorišta podržana je od strane lokalnih vlasti, a do sada su prikupili više od tri hiljade potpisa za svoju peticiju. Kotur naglašava da u Prokuplju postoje mladi glumci koji završavaju akademije, a žele da ostanu u svom gradu, što dodatno potvrđuje potrebu za razvojem kulturnog života. Angažmanom samo petoro zaposlenih uz investiciju od 18,5 miliona dinara, planiraju da održe festival, realizuju gostovanja i koprodukcije sa drugim pozorištima.
Pored napora da se pozorište razvije u Prokuplju, cilj je da se obezbedi kulturna ponuda i za okolna mesta poput Kuršumlije, Blaca i Žitorađe. U Kuršumliji je obnovljen bioskop, u Žitorađi postoji Narodna biblioteka sa salom, dok Blace ima Dom kulture. Aktivnosti u ovim mestima bi doprinele proširivanju kulturnog delovanja i omogućile kulturnu razmenu.
Ukoliko se obezbede potrebni resursi, Kotur veruje da će pozorište u Prokuplju postati regionalno, sa planiranim izvođenjem predstava i angažovanjem reditelja i glumaca iz drugih pozorišta. Kao mesto za rad, Dom kulture bi mogao poslužiti kao solidna baza za početak, s obzirom da se u njemu već održavaju amaterska pozorišta, KUD-ovi i književna društva.
Kotur je optimističan u vezi sa budućnošću pozorišta, napominjući da je realizacija prvih predstava planirana za septembar 2025. godine, ali da sve zavisi od budžetskih sredstava Grada. Tokom prve sezone, uz festival, planiraju da izvedu dve večernje i dve predstave za decu.
Ovaj talentovani glumac se istakao i u filmskoj industriji, igrajući u serijama kao što su „Koreni“, „Oluja“, „Južni vetar“, dok je stekao iskustvo kroz angažman u pozorištima širom regiona. Suštinski, njegov cilj je doprineti kulturnom razvoju svoje zajednice, osnažiti pozorišnu scenu u Prokuplju i pružiti nove mogućnosti mladim talentima. Inicijativa za osnivanje pozorišta u Prokuplju nije samo želja za umetničkim izrazom, već i potreba za povezivanjem zajednice, pružanjem kulturnog sadržaja i stvaranjem prostora za mlade kreativce.
